Историјат збирке 

Јосиф Ерлих, рођен у месту Кошка крај Нашица 27. новембра 1927. године, био је заточеник система концентрационих и логора смрти у Јасеновцу, и један од преживелих логораша који су учествовали у пробоју 22. априла 1945. године. Током суђења Динку Шакићу које је одржано у Загребу (Република Хрватска) 1999. године био је један од кључних сведока.

Основно образовање је стекао у родном месту Кошка крај Нашица, док је школовање започето у Осијечкој гимназији прекинуто успостављањем Независне Државе Хрватске 10. априла 1941. године. У септембру 1942. године ухапшен је и депортован у логор Стара Градишка да би наредне, 1943. године у јуну месецу био пребачен у логор Јасеновац. У јасеновачком логору је прво био распоређен на рад у погону циглане, да би нешто касније био пребачен у лимарску радионицу, где је био заточен све до пробоја логораша 22. априла 1945. године. По завршетку Другог светског рата ступио je у службу Југословенске народне армије (ЈНА) где је дочекао пензију у чину мајора 1973. године.

Стање и значај збирке архивске грађе

С обзиром да у овом тренутку не располажемо документацијом која би упућивала на временски опсег и основну намену настанка фонда Музеј жртава геноцида претпоставља да се подстицај за формирање фонда појавио на првом окупљању преживелих учесника пробоја логораша из система концентрационих и логора смрти у Јасеновцу. Формирању фонда допринело је и деловање Савеза јеврејских општина Југославије (СЈОЈ), потом оснивање Спомен подручја „Јасеновац“, те формирање библиотеке под називом „Поруке“ чији је издавач био ЈУ СП „Јасеновац“, а чије је прво издање била публикација Драга Чолаковића под насловом „Кроника из пакла“. Поменуте тврдње поткрепљујемо и чињеницом да су најстарији датиран „Списак другова који су 22. априла 1945. године учествовали у пробоју из логора Јасеновац са адресама“ сачинили ,,Ерлих Јосип и Стојаковић Милутин из својих забележака, као коришћењем материјала и личним информацијама приликом боравка у Загребу 31. Х 1965. год.“, те да се „исти може узети у обзир, јер је то списак који до данас није сачињен у таковом облику“.

Збирка Јосифа Ерлиха обима је 1 архивске кутије са 19 докумената. Граничне године грађе су 1965-1999. година. Физичко стање грађе је добро, нема потребе за издвајањем докумената за лечење или конзервацију. У збирци су сва документа на српско-хрватском језику.