Збирка ,,Андрија Артуковић"

Историјат збирке

Збирка архивске грађе у вези са судским процесом Андрији Артуковићу (ЗАА) настала је као резултат вишедеценијског праћења случаја Андрије Артуковића. Наиме, током Другог светског рата на простору окупиране Краљевине Југославије (1941-1945), Андрија Артуковић, рођен 29. новембра 1899. године у Клобуку код Љубушког, био је члан ,,Усташа – Хрватски револуционарни покрет“, блиски сарадник поглавника Независне Државе Хрватске Анте Павелића, и министар у владама Независне Државе Хрватске. За разлику од већине чланова влада Независне Државе Хрватске, по завршетку Другог светског рата, Андрија Артуковић је успео да избегне хапшење, и да, преко Италије стигне до Сједињених Америчких Држава где је као емигрант живео све до почетка 1986. године. Југословенске власти оптужиле су Андрију Артуковића за најтеже злочине, те неколико пута, безуспешно, настојале да добију његово изручење. Тек 1981. године појавила се могућност да се његова хапшење и екстрадиција могу спровести и од тада почиње дуг пут од екстрадиције од суђења Андрију Артуковићу у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославије. Судски процес пред југословенским правосудним органима одржан је током априла и маја 1986. године. Читав случај су пратили бројни инострани и југословенски медији, а тонско снимање судског процеса било је поверено Радио Загребу, док су се делови судског процеса преносили и на телевизији.

Андрија Артуковић осуђен је на смртну казну 14. маја 1986. године, након чега је његова одбрана подносила жалбе све док пресуду није потврдио Савезни суд СФРЈ. Казна није извршена, будући да је већ остарели Артуковић преминуо у затворској болници у Загребу, 16. јануара 1988. године. Судски процес Артуковићу значајан је и због отварања бројних питања из југословенске прошлости, попут тема рата на простору окупиране Краљевине Југославије и Геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској. Редитељ Лордан Зафрановић је инспирисан овим случајем снимио документарни филм „Залазак стољећа (Тестамент Л.З.)“.

Стање и значај збирке архивске грађе

Збирка је настала већим делом као резултат рада Милана Булајића који је континуирано пратио екстрадицијски и судски процес Артуковићу. Милан Булајић је сакупљајући грађу за своју књигу под насловом Усташки злочини геноцида и суђење Андрији Артуковићу успео да прикупи велики број докумената, судских списа као и новинских чланака и натписа из југословенских и иностраних медија, укључујући и штампу усташке емиграције. Током и након процеса Артуковићев син Радослав Артуковић је водио кампању у САД како би доказао невиност свог оца, а резултате те кампање је Булајић такође испратио.

Грађа омогућава комплетан увид у судске процесе Андрији Артуковићу, будући да је неколико деценија трајало настојање судских органа СФРЈ за његово изручење из САД. Поред судске документације која укључује податке из истраге и записник саслушавања сведока, збирка садржи и хемеротеку са прегледом писања југословенске и иностране штампе. Захваљујући документацији одбране Артуковића, заинтересовани истраживачи могу да сагледају овај процес из више историјских перспектива.

Збирка архивске грађе „Андрија Артуковић“ обима је 4 архивске кутије. Граничне године грађе су 1946–1992. Грађа Збирке је већим делом на српском језику, док је мањи део (страна штампа, екстрадициона документа) на енглеском језику.