Др Ненад Антонијевић

nenad antonijevic2 8e062

Ненад Антонијевић је ро­ђен 4. но­вем­бра 1969. године у Бе­о­гра­ду. Ди­пло­ми­рао је 29. ма­ја 1995. на ка­те­дри за Исто­ри­ју Ју­го­сла­ви­је Филозофског фа­кул­те­та у Београду. Ра­дио је као про­фе­сор исто­ри­је у X бе­о­град­ској гим­на­зи­ји (1995/6). Од 1. мар­та 1996. ра­ди у Му­зе­ју жр­та­ва ге­но­ци­да. Јуна 2008. године стекао је звање виши кустос. Децембра 2016. стекао је звање музејски саветник.

Од новембра 2013. године члан је Надзорног одбора Музеја жртава геноцида, који се именује Решењем о именовању Владе Републике Србије (8. новембра 2013. године).

Од марта 2021. године члан је Управног одбора Музеја жртава геноцида, који се именује Решењем о именовању Владе Републике Србије (25. марта 2021. године). Истог датума, разрешен је чланства у Надзорном одбору Музеја жртава геноцида.

Аутор је или коаутор 16 изложби. Објавио је књигу: „Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату“, Документа, која је до сада публикована у два издања. (2004. и 2009. године). Објавио је више научних чланака, докумената и приказа и учествовао на више домаћих и међународних научних скупова (Дијалози српских и хрватских историчара у периоду од 2001. до 2003. године, научни скуп „Израелско – српска научна размена у проучавању холокауста“ у музеју Yad Vashem у Јерусалиму јуна 2006. године, „Музеји као места помирења“ 8. колоквијум Међународне асоцијације историјских музеја у Београду септембра 2008. године и други).

Уредник је седам књига у издању Музеја жртава геноцида (шест књига је из Библиотеке „Сведочанства“).

Рецензент је деветнаест књига у издању или саиздању Музеја жртава геноцида и других издавача.

Сарадник је Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима. (прикупљање документације на случајевима ратних злочинаца: Динко Шакић, Нада Шакић, Иво Ројница и Шандор Кепиро), од 1998. године и касније.

Завршио је семинар Међународне школе за студије холокауста у музеју Yad Vashem у Јерусалиму јануара 2008. године.

Био је учесник семинара „Seminar for Archivists and Librarians from Serbia“ у музеју Yad Vashem у Јерусалиму децембра 2017. године.

Учесник је Пројекта прикупљања сведочења о холокаусту и геноциду (у Републици Србији и Републици Српској 1998. године) SHOAH фондације из Лос Анђелеса, коју је основао филмски редитељ Стивен Спилберг. Тадашњи председник фондације био је историчар Мајкл Беренбаум, који је је поред осталог познат и као продуцент филма „Дара из Јасеновца“ из 2020. године.

Учесник је пројекта „Култура сјећања и памћења“ студената историје Филозофског факултета у Бања Луци (Република Српска) и Удружења грађана „Нефеш Хаја“ („Nefesh Haya“) из Бања Луке (март – мај 2012. године), у оквиру кога је одржао предавање „Однос говорне историје и историографске литературе о холокаусту и геноциду“ маја 2012. године.

Одржао је више предавања и презентација у гимназијама, средњим стручним и основним школама на територији града Београда о ратним злочинима и злочину геноциду на простору Југославије у 20. веку. (Један део предавања одржан је у оквиру пројекта „Геноцид над Србима у НДХ“ чији је носилац било „Удружење логораша и потомака Јасеновац – систем логора геноцида у Независној Држави Хрватској“ 2015. године).

Од марта 2012. био је секретар Секције историчара Музејског друштва Србије. Изабран је 26. марта 2012. на састанку Секције историчара МДС у Музеју историје Југославије у Београду. На овој функцији је остао до 19. марта 2018. године.

Од априла 2014. члан је Главног одбора „Удружења логораша и потомака `Јасеновац`– систем логора геноцида у Независној Држави Хрватској“.

Интезивно сарађује са Удружењем породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији од 2006. године на различитим пројектима (изложбе, монографија Удружења).

Стекао је звање доктора историјских наука 19. маја 2016. на ка­те­дри за Исто­ри­ју Ју­го­сла­ви­је Филозофског фа­кул­те­та у Београду. Наслов теме докторске дисертације је „Ратни злочини на Косову и Метохији 1941 – 1945. године“.

Дисертација је јавно одбрањена пред комисијом: ментор др Љубодраг Димић, редовни професор и дописни члан САНУ (сада редовни члан САНУ), др Мира Радојевић, ванредни професор (сада дописни члан САНУ), др Александар Животић, доцент (сада ванредни професор) сви са катедре за Исто­ри­ју Ју­го­сла­ви­је Филозофског фа­кул­те­та у Београду и др Милан Терзић, виши научни сарадник (сада научни саветник) и начелник одељења за војну историју Института за стратегијска истраживања из Београда Министарства одбране Републике Србије (сада директор Архива Југославије из Београда).

Из ове дисертације настала је Антонијевићева књига „Косово и Метохија 1941 – 1945. година: Ратни злочини“ коју је објавио Музеј жртава геноцида крајем 2017. године.

Решењем Министарства просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије од 28. марта 2018. стекао је научно звање: научни сарадник у области хуманистичких наука: историја на основу захтева који је поднео Институт за новију историју Србије из Београда.

Главни фокус Антонијевићевих публикација обухвата теме ратних злочина, геноцида и холокауста током Другог светског рата а највећи број радова посвећен је простору Косова и Метохије. Антонијевић се такође бави и темом ратних злочина, геноцида и холокауста на простору Независне државе Хрватске, злочинима над цивилним становништвом на подручју Хрватске од 1991. до 1995. године, као и страдањем цивилног становништва на простору Косова и Метохије крајем 20. и на почетку 21. века. Антонијевић се такође бави и педагошко – методолошким темама и темама из друштвене историје Србије и Југославије.

Др Ненад АНТОНИЈЕВИЋ

БИ­БЛИ­О­ГРА­ФИ­ЈА

ПОСЕБНА ИЗДАЊА

1. Ал­бан­ски злочини над Ср­би­ма на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та, До­ку­мен­та Државне ко­ми­си­је за утврђивање злочина оку­па­то­ра и њи­хо­вих помагача, Му­зеј жртава гено­ци­да, Крагу­је­вац 2004, стр. 251.

2. Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату, Документа, друго измењено и допуњено издање, Београд 2009, стр. 208.

3. Косово и Метохија 1941 – 1945. година: Ратни злочини, Музеј жртава геноцида, Београд 2017., стр. 628

4. Логораши, Споменица, шездесет година чувања сећања на злочине геноцида почињене у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, Удружење логораша и потомака Јасеновац систем логора геноцида у Независној Држави Хрватској, Музеј жртава геноцида, Београд 2019., стр. 344 (коаутори Милинко Чекић, Јасмина Тутуновић – Трифунов)

ЧЛАН­ЦИ, РАС­ПРА­ВЕ

1. Ак­та по­ли­ци­је и су­да НДХ у Ба­ња Лу­ци из 1941. и 1942, Ја­се­но­вац, си­стем усташких ло­го­ра смрти, збо­р­ник саопштења са окру­глог сто­ла одржаног у Бе­о­гра­ду 23. апри­ла 1996, Му­зеј жртава ге­но­ци­да и Ин­сти­тут за са­вре­ме­ну исто­ри­ју, Бе­о­град 1997, стр. 31 – 41.

2. “Срп­ска сце­на” – при­лог исто­ри­ји позоришног живота у Бе­о­гра­ду 1941-1944, То­ко­ви исто­ри­је 1-4/1998, часопис Ин­сти­ту­та за но­ви­ју исто­ри­ју Ср­би­је, Бе­о­град, стр. 111 – 139.

3. Зашто пре­да­ва­ти о ге­но­ци­ду?, 10. Кон­грес историчара Ју­го­сла­ви­је (15-17. ја­ну­ар 1998), Бе­о­град 1998, стр. 753 – 759.

4. Sur­vi­vors of the Sho­ah vi­sual hi­story fo­un­da­tion, pro­gram pri­ku­plja­nja svedočenja – teh­ni­ka oral­ne isto­ri­je, Fri­e­drich Na­u­man Stif­tung; Di­ja­log povjesničara – istoričara 5, Her­ceg – No­vi 2. – 4. ožujka 2001. Za­greb 2002, str. 55 – 69.

5. Ar­hiv­ska građa o ljud­skim gu­bi­ci­ma na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji u dru­go­me svet­skom ra­tu, Fri­e­drich Na­u­man Stif­tung; Di­ja­log povjesničara – istoričara 5, Her­ceg-No­vi 2. – 4. ožujka 2001. Za­greb 2002, str. 465 – 480.

6. Ustaški stožernik Ivo Roj­ni­ca i nje­go­va ulo­ga u zločinima u Du­brov­ni­ku 1941. go­di­ne, Fri­e­drich Na­u­man Stif­tung; Di­ja­log povjesničara – istoričara 6, Za­greb 5. – 7. li­sto­pa­da 2001. Za­greb 2002, str. 335 – 350.

7. Stra­da­nje srp­skog i cr­no­gor­skog ci­vil­nog stanovništva na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji 1941. go­di­ne, Fri­e­drich Na­u­man Stif­tung; Di­ja­log povjesničara – istoričara 8, Za­dar, 26. – 28. rujna 2003., Zagreb 2004, str. 355 – 369.

8. Ал­бан­ски зло­чи­ни над Ср­би­ма у ита­ли­јан­ској оку­па­ци­о­ној зо­ни на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји у Дру­гом свет­ском ра­ту, Збо­р­ник ра­до­ва са на­уч­ног ску­па “Ге­но­цид у 20. ве­ку на про­сто­ри­ма ју­го­сло­вен­ских зе­ма­ља”, Бе­о­гра­д 22. – 23. апри­л 2003. Уредник: Јован Мирковић, Годишњак Музеја жртава геноцида – тематски број, Издавачи: Му­зеј жр­та­ва гено­ци­да, Институт за новију историју Србије, Београд 2005, стр. 157 – 166.

9. Stanovništvo hrvatske nacionalnosti na Kosovu – Janjevci, Fri­e­drich Na­u­man Stif­tung; Di­ja­log povjesničara – istoričara 9, Vršac, 5. - 7. studenog 2004. Za­greb 2005., str. 279 – 297.

10. Томислав Мерчеп – пример некажњеног злочина над Србима 1991. године, Република Српска Крајина, 10 година послије, књига друга, Уредник: проф. др Вељко Ђурић Мишина, Београд 2005., стр. 175 – 181.

11. Ал­бан­ски зло­чи­ни над Ср­би­ма на Ко­со­ву и Мето­хи­ји (јун 1999 - март 2004), Српска слободарска мисао, часопис за филозофију, друштвене науке и политичку критику, година VI, број 5 (33), Београд, септембар-октобар 2005, стр. 460 – 486.

12. Зло­чи­ни Ал­ба­на­ца над срп­ским и дру­гим не­ал­бан­ским ста­нов­ни­штвом на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји (1998 – 2006), Српска слободарска мисао, часопис за филозофију, друштвене науке и политичку критику, година VIII, број 7, Београд, мај – јун 2007, стр. 294 – 359.

13. Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у периоду јун-октобар 1999. године, Историја XX века 1/2008, часопис Института за савремену историју, Београд, стр. 157 – 164.

14. Положај и страдање Срба на Косову и Метохији 1878 – 1912, Српска слободарска мисао, часопис за филозофију, друштвене науке и политичку критику, година IX, број 4, Београд, јул – август 2008. стр. 294 – 359.

15. Холокауст на Косову и Метохији и његов контекст / Holocaust in the area of Kosovo and the Metohija during World War II and its context, Израелско – српска научна размена у проучавању холокауста, Зборник радова с научног скупа, Јерусалим – Јад Вашем, 15 – 20. јун 2006. = Israeli – serbian academic exchange in holocaust research, Collection of papers from the academic conference, Jerusalem – Yad Vashem, 15 – 20 June 2006, / Годишњак Музеја жртава геноцида – тематски број, Музеј жртава геноцида, Београд 2008. , стр. 395 – 408 / Museum of genocide victims, Belgrade 2008., pp. 409 – 424

16. Страдање Срба и дру­гих не­ал­бан­аца на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји (1998 – 2006), стручни рад за стицање звања: виши кустос, ментор: др Бојан Димитријевић, виши научни сарадник, Институт за савремену историју, у, Зборник радова, Прилози истраживању злочина геноцида и ратних злочина, Годишњак Музеја жртава геноцида – тематски број, Београд, 2009., стр. 157-247

17. Yad Vashem – čuvar sećanja na žrtve holokausta i genocida-iskustva polaznika međunarodne škole o holokaustu iz srpskih muzeja, Зборник радова са 8. колоквијума Међународне асоцијације историјских музеја/Proceedings of the 8th Colloquium of the International Association of Museums of History, Музеји као места помирења/Museums as places of reconciliation, Београд, 24-27. септембар 2008/Belgrade, September 24 – 27, 2008, Историјски музеј Србије, Београд 2009/Historical Museum of Serbia, Belgrade 2009, стр. 267 – 285/pp. 267 – 285 (коаутори Силвија Крејаковић, Ненад Ђорђевић/Co-authors Silvija Krejakovic, Nenad Djordjevic) = /268, 270 – 274, 281 – 284/

18. Ein unvermeidlicher Geschmack von Politik: Jugoslawischer Fuβball zwischen zwei Weltkriegen, s. 281 – 298, Fussball zwischen den kriegen, Europa 1918 – 1939, Geschichte des Fuβballs, Christian Koller, Fabian Brändle (Hrsg.), LIT Verlag, Berlin – Münster – Wien – Zürich, 2010. (co – author Vladan Jovanović)

19. Немачки затвори у Косовској Митровици (1941-1944), у, Зборник радова, Истраживања и меморијализација геноцида и ратних злочина, Годишњак Музеја жртава геноцида – тематски број, Београд, 2012, стр. 113 – 127.

20. Страдање Срба и Српске Православне Цркве, у, Зборник радова, Српски народ од Сарајевског атентата до Хашког трибунала, приредио Милојко Будимир, Београд 2014, стр. 138 – 144; научни скуп у организацији Удружења Срба из Хрватске, „Српски народ од Сарајевског атентата до Хашког Трибунала“ под покровитељством Канцеларије Владе Републике Србије за дијаспору и Србе у региону, одржан 7. марта 2014. године у Београду

21. Место и улога Музеја жртава геноцида у упознавању омладине са тематиком геноцида и холокауста у школама у Републици Србији, у, Јасеновац – 6. Међународна конференција; Геноцид и злочини Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима у другом светском рату, Зборник саопштења и свједочења, уредник, Смиља Аврамов, Бања Лука 2014, стр. 377 – 389.

22. The place and role of the Museum of genocide victims in educating young people in schools in the Republic of Serbia on the subject of genocide and holocaust, in, Jasenovac-The Sixth international conference; Genocide and crimes of the Nezavisna država Hrvatska (Independent state of Croatia) against Serbs, Jews and Roma in world war II, The proceedings, Editorial director Smilja Avramov, Banja Luka 2014, pp. 383 – 394.

23. Српско – албански односи у Косовској области 1941. године у контексту немачко – италијанских интереса, у, Зборник радова, Срби и рат у Југославији 1941. године, Институт за новију историју Србије, Музеј жртава геноцида, Институт славяноведения Российской академии наук, Београд 2014, стр. 355 – 373

24. О Музеју жртава геноцида, Прва међународна конференција, Холокауст над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату, Зборник радова, научни скуп одржан 27. јануара 2014. године, Старо Сајмиште 29, Универзитет „Унион – Никола Тесла“, Факултет за пословне студије и право, Факултет за стратешки и оперативни менаџмент, Београд, 2014. стр. 17 – 20

25. Страдање Срба на Косову и Метохији 1942. године, у, Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд 2014, стр. 61 – 81

26. Мартовски погром – Ал­бан­ски те­ро­р над срп­ским ста­нов­ни­штвом на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји (17 – 19. март 2004.), у, Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд 2014, стр. 211 – 218

27. Јевреји са Косова и Метохије – пут до нацистичког концентрационог логора Берген-Белзен ишао је и преко немачког логора на Старом Сајмишту, Друга међународна конференција, Холокауст над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату, Зборник радова, научни скуп одржан 27. јануара 2015. године, Старо Сајмиште 29, Универзитет „Унион – Никола Тесла“, Факултет за пословне студије и право, Факултет за стратешки и оперативни менаџмент, Београд, 2015. стр. 83 – 88

28. Акта полиције и суда Независне Државе Хрватске у Бања Луци из 1941. и 1942. године, у, Годишњак за истраживање геноцида, Београд – Крагујевац 2015, стр. 69 – 76

29. Одговорност Аћиф Ефендије Хаџиахметовића Бљуте за злочине над немуслиманским становништвом Рашке области у Другом светском рату, у, Годишњак за истраживање геноцида, Београд – Крагујевац 2016, стр. 87 – 98

30. Поздравна реч – У име Музеја жртава геноцида,, Зборник радова са Треће научне конференције, „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“, Београд, 27. јануар 2016., Универзитет „Унион – Никола Тесла“, Факултет за пословне студије и право, Факултет за стратешки и оперативни менаџмент и Музеј жртава геноцида, Београд 2016, стр. 13 – 18

31. Страдање српског народа након разбијања Југославије у Хрватској 1990-1995., Зборник радова са Треће научне конференције, „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“, Београд, 27. јануар 2016., Универзитет „Унион – Никола Тесла“, Факултет за пословне студије и право, Факултет за стратешки и оперативни менаџмент и Музеј жртава геноцида, Београд 2016, стр. 21 – 28

32. Писање научно – истраживачких радова о злочинима на просторима некадашње Југославије: проблеми у прикупљању грађе и методологија писања, Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет, Стање и перспективе истраживања у хуманистичким и друштвеним наукама, зборник радова, Бања Лука, 2016. (коаутор Бојан Ђокић), стр. 303 – 322

33. Ратни злочини на Косову и Метохији 1943. и 1944. године, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, катедра за историју, Косовска Митровица, тематски зборник, Косово и Метохија у Другом светском рату – седам деценија касније, Косовска Митровица 2016., стр. 135 – 154

34. Позоришни часопис Српска сцена 1941 – 1944. године: између струке и пропаганде, Генерал Милан Недић и домаћа управа у Србији 1941 – 1944. године – научни погледи, Београд 2017., стр. 159 – 179

35. Рат НАТО против Савезне Републике Југославије, 24. март – 10. јун 1999, цивилне жртве и материјална разарања, Годишњак за истраживање геноцида, Београд – Крагујевац 2017., стр. 215 – 237

36. Хрватски ратни злочин над грађанима Сиска српске националности 1991. године, Зборник радова са Четврте научне конференције, „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“, Београд, 27. јануар 2017., Универзитет „Унион – Никола Тесла“, Факултет за пословне студије и право, Факултета за стратешки и оперативни менаџмент, Музеј жртава геноцида, Београд 2017., 53 – 63

37. Бомбардовања – о континуитету страдања српског народа у 20. веку, зборник радова са научног скупа одржаног 18. и 19. новембра 2016. године, „Бањалучки новембарски сусрети 2016.“, Филозофски факултет, Бања Лука, 2017., стр. 289 – 315

38. Косово и Метохија у Априлском рату и страдање Срба у првим месецима окупације“, часопис за друштвено – хуманистичке науке, Топлички зборник, Историјски архив Топлице и Народни музеј Топлице, Прокупље, година 2, број 2, 2017., 59 – 87

39. Страдање Срба у првим месецима окупације на Косову и Метохији 1941. године, Српска политичка мисао, Година XXIV, Vol. 58, Број 4, Институт за политичке студије, Београд, 2017. , 248. – 260.

40. 1918. – 2018. Сто година од завршетка Првог светског рата кроз призму страдања српског народа, Зборник радова са Пете научне конференције, „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“, Београд, 26. јануар 2018., Факултет за пословне студије и право и Факултет за стратешки и оперативни менаџмент, Универзитета „Унион – Никола Тесла“, Музеј жртава геноцида, Београд 2018., (коаутор др Вељко Ђурић Мишина), стр. 359 – 374.

41. Југословенска и српска историографија о Косову и Метохији у периоду Другог светског рата, зборник радова са научног скупа одржаног 20. маја 2017. године, „Наука и стварност“, том 1, Филозофски факултет Пале, Универзитет у Источном Сарајеву, Пале 2018., стр. 159 – 178.

42. Да ли је Јасеновац био логор после 1945. године? Истраживања најновије хрватске историографије“, Јасеновац – зборник излагања, саопштења и свједочења, Бања Лука, мај 2018., Међународна конференција о геноциду и злочинима Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату, 7, Удружење "Јасеновац – Доња Градина", Бања Лука, мај 2018., стр. 152. – 162.

43. Негативни историјски ревизионизам о Другом светском рату у данашњој Републици Хрватској, Зборник радова са Шесте научне конференције„Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“, Београд, 25. јануар 2019., Факултет за пословне студије и право и Факултет за стратешки и оперативни менаџмент, Универзитета „Унион – Никола Тесла“, Музеј жртава геноцида, Београд 2019., (коаутор др Вељко Ђурић Мишина), Београд 2019., стр. 47 – 62.

44. Обележавање 100 – годишњице Великог рата у листу „Политика“ у рубрици „100 година од Великог рата“ – култура сећања и још понешто, зборник радова са научног скупа одржаног 19. маја 2018. године, „Наука и стварност“, том 1, Филозофски факултет Пале, Универзитет у Источном Сарајеву, Пале, 2019., стр. 226 – 244.

45. „Страдање Срба на Косову у Другом светском рату, примери Урошевца и Липљана – публикована сећања сведока као историјски извор“, Зборник радова са Седме научне конференције са међународним учешћем, „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“, Београд, 27. јануар 2020., Факултет за пословне студије и право и Факултет за стратешки и оперативни менаџмент, Универзитета „Унион – Никола Тесла“, Музеј жртава геноцида, Београд 2020., стр. 47. – 67.

46. „Бугарски и немачки злочини у окупираној Србији 1941 – 1944: стрељани на стратишту Бубањ код Ниша“ (коаутор Јасмина Тутуновић – Трифунов), Међународни научни скуп „Ратни злочини бугарске војске на југу Србије“, 29. – 30. новембар 2019. године у Прокупљу и Пролом Бањи; организатори: Народни музеј Топлице у Прокупљу, Секција историчара Музејског друштва Србије и Министарство културе и информисања; часопис за друштвено – хуманистичке науке, Топлички зборник, Историјски архив Топлице и Народни музеј Топлице, Прокупље, година V, број 5, стр. 31. – 54.

47. „Сарадња Музеја жртава геноцида и школа – један пример: Девета београдска гимназија 'Михаило Петровић Алас' на Новом Беораду – 2017., 2018., 2019. годинe“, Зборник радова са Осме научне конференције са међународним учешћем, „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“, (коаутор Јасмина Тутуновић – Трифунов), Београд, 27. јануар 2021., Факултет за пословне студије и право и Факултет за стратешки и оперативни менаџмент, Универзитета „Унион – Никола Тесла“, Музеј жртава геноцида, Београд 2021., стр. 289. – 305.

48. „ 'Историјске свеске' као допринос култури сећања на страдање Срба у Великом рату “, Годишњак за истраживање геноцида, Београд – Крагујевац 2021/1, стр. 177. – 193.

49. „Савремено сећање на српске жртве хрватског геноцида у НДХ 1941 – 1945. и чување идентитета крајишких Срба“, Топола, часопис ЈУ Спомен – подручја Доња Градина, година VII, број 7, Демировац, Бања Лука, 2021., стр. 141. – 162.

Енциклопедијске одреднице

1. Одредница: геноцид, Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике, Београд 2008. стр. 224 – 225. (коаутор др Јован Ћирић)

2. Немачки концентрациони логор Бањица (Anhaltelager Dedinje), Београд, у, Казивање о Србима кроз векове, приредио Богдан М. Златар, Београд 2015., стр. 409 – 412

ПРИЛОЗИ

1. The Museum of genocide victims, Kragujevac-Belgrade, рубрика: из рада установа/out of the institutions work, у, Шумадијски анали, година V, број 5, Историјски архив Шумадије, Крагујевац 2009, стр. 349 – 360, (co – author Nenad Djordjevic)

2. Kidnapped Serbs and Other Non – Albanians in the Territory of the Autonomous Province of Kosovo and the Metohija from 1998/99 to 2001. and Their Fate – information, Исто­ри­ја XX ве­ка, 1/2009., часопис Ин­сти­ту­та за са­вре­ме­ну исто­ри­ју, Бе­о­град, стр. 201 – 204

3. Лични фонд архивске грађе – Бранислав Божовић, у, Зборник радова, Истраживања и меморијализација геноцида и ратних злочина, Годишњак Музеја жртава геноцида – тематски број, Београд, 2012, стр. 251 – 254

ДО­КУ­МЕН­ТА

1. Про­це­на рат­не штете на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, Исто­ри­ја XX ве­ка 2/2000, часопис Ин­сти­ту­та за са­вре­ме­ну исто­ри­ју, Бе­о­град 2000., стр. 139 – 141.

2. Избеглиштво Срба са Косова и Метохије на подручју општина: Краљево, Врњачка Бања и Рашка током немачке окупације Србије (1941 – 1944) – документа, часопис Наша прошлост, 9, Народни музеј Краљево, Историјски архив Краљево, Краљево, 2008., стр. 245 – 251

3. Стра­да­ње ста­нов­ни­штва и ору­жа­ни су­ко­би у делу Ти­моч­ке Кра­ји­не у Дру­гом свет­ском ра­ту, Архивско наслеђе, број 6, Историјски архив Тимочка Крајина, Зајечар 2010., стр. 73 – 94

4. Страдање становништва у Другом светском рату на подручју општине Зајечар, Архивско наслеђе, број 7, Историјски архив Тимочка Крајина, Зајечар 2011., стр. 51 – 76

5. Немачка документа о хрватским злочинима у источној Босни у пролеће 1942. године, Злочини „Црне легије“ 1942. године у источној Босни, зборник радова, Сребреница 2016., 101 – 116

ПРИ­КА­ЗИ

1. Ми­лан Булајић, `Јасеновачки мит` Фра­ње Туђмана, Ге­но­цид над Ср­би­ма, Јевре­ји­ма и Цига­ни­ма, Бе­о­град 1997, Војно – историјски гласник 2 – 3/1997, часопис Вој­но – исто­риј­ског инсти­ту­та, Бе­о­град 1997., стр. 228 – 230.

2. Нор­ман Кон, По­зив на ге­но­цид – мит о свет­ској за­ве­ри Је­вре­ја и Про­то­ко­ли си­он­ских му­дра­ца, пре­вод с ен­гле­ског Бра­ни­слав Ковачевић, Но­ви Сад 1996, Исто­ри­ја XX века 1/1998, часопис Инсти­ту­та за са­вре­ме­ну исто­ри­ју, Бе­о­град 1998., стр. 188 – 189.

3. Ја­се­но­вац, си­стем усташких ло­го­ра смр­ти, зборник саопштења са окру­глог сто­ла одржаног у Бе­о­гра­ду 23. апри­ла 1996, Му­зеј жртава геноци­да и Ин­сти­тут за са­вре­ме­ну исто­ри­ју, Бео­град 1997, Исто­ри­ја XX ве­ка 2/1998, часопис Ин­сти­ту­та за са­вре­ме­ну исто­ри­ју, Бе­о­град 1998., стр. 211 – 212.

4. Дра­ган С. Ненезић, Ју­го­сло­вен­ске обла­сти под Ита­ли­јом 1941 – 1943, Бе­о­град 1999., Југословенски исто­риј­ски часопис, 1 – 2, Бе­о­град 2000., стр. 248 – 251.

5. Дра­го­је Лукић, Би­ли су са­мо де­ца – Ја­се­но­вац – гроб­ни­ца 19.432 девојчице и дечака, Бе­о­град – Лакташи 2000, Исто­ри­ја XX ве­ка 1/2001, часопис Ин­сти­ту­та за са­вре­ме­ну исто­ри­ју, Београд 2001., стр. 165 – 166.

6. Војислав Шешељ, Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације, Београд 2007., Српска слободарска мисао, часопис за филозофију, друштвене науке и политичку критику, година IX, број 3, Београд, мај – јун 2008. стр. 278 – 280.

7. Станиша Бркић, Име и број: Крагујевачка трагедија 1941., Крагујевац 2007. часопис Института за новију историју Србије, Токови историје 1 – 2/2008, Београд, стр. 361 – 362.

8. Ђорђе Н. Лопичић, Мађарски ратни злочини 1941 – 1945, пресуде југословенских судова, Београд 2010, Исто­ри­ја XX ве­ка 2/2010, часопис Ин­сти­ту­та за са­вре­ме­ну исто­ри­ју, Бе­о­град, стр. 189

9. Елаборати Покрајинске комисије Војводине за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, 1 – 4, приређивач: др Драго Његован

1. Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини, I група масовних злочина: Улазак мађарске војске у Бачку и Барању 1941 (2011, 215)

2. Рација: III група масовних злочина: Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини (2009, 466)

3. Акција Виктора Томића и Покретни преки суд у Срему 1942, Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини: V група масовних злочина у Срему (2009, 334)

4. Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини против Јевреја: Истребљење, депортација, мучење, хапшење, пљачка (2011, 355)

у, Истраживања и меморијализација геноцида и ратних злочина, Годишњак Музеја жртава геноцида – тематски број, Београд, 2012, стр. 233-240 (коаутор Јасмина Тутуновић – Трифунов)

10. Александар С. Јовановић, Бег из јасеновачког пакла, Музеј жртава геноцида, Београд 2014, 201, у, Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд 2014, стр. 225 – 228

11. Елаборати Покрајинске комисије Војводине за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, 5 – 6, приређивач: др Драго Његован, издавач: Прометеј и Мало историјско друштво Нови Сад

5. Живот, рад и држање домаћих Немаца (фолксдојчера), пре рата, за време и за време окупације (2012, 211), пета књига

6. Почетак окупације и стварање НДХ као и први месеци „државно-правног“ уређења: II група масовних злочина (Срем) (2013, 299), шеста књига

у, Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд 2014, стр. 229 – 232, (коаутор Јасмина Тутуновић – Трифунов)

12. Зборник радова, Срби и рат у Југославији 1941. године, Институт за новију историју Србије, Музеј жртава геноцида, Институт славяноведения Российской академии наук, Београд 2014., у, Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд 2015., стр. 189 – 192

13. Приказ две књиге у издању Музеја жртава геноцида:

1. Слађана Бојковић, Милоје Пршић, Извештаји о великом злочину – Документи о аустроугарским злочинима уочи и за време Церске битке, Београд 2014, 128 страна, Библиотека Сведочанства, књига 2

2. Слађана Бојковић, Милоје Пршић, Радован Пилиповић, Извештаји о Великом злочину 2, Документи о аустроугарским зверствима уочи и после Колубарске битке, Београд 2014, 157 страна, Библиотека Сведочанства, књига 2/II

у, Токови историје, 3/2015, часопис Института за новију историју Србије, Београд, стр. 195 – 197

14. Никола Костур, Повратак из мртвих, Музеј жртава геноцида, Београд 2015., Библиотека: Сведочанства, књига 3, (прво издање, Чикаго 1965. године), Исто­ри­ја XX ве­ка 1/2016, часопис Ин­сти­ту­та за са­вре­ме­ну исто­ри­ју, Београд, стр. 207 – 208

15. Страдање Срба сребреничког краја у 20. вијеку, Сребреница 2014., зборник радова са научног скупа, у, Годишњак за истраживање геноцида, Београд 2016, стр. 373 – 376

16.

1 .Страдање Срба сребреничког краја у 20. вијеку, Сребреница 2014., зборник радова са научног скупа одржаног у Скеланима 26. јуна 2014. године

2. Злочини „Црне легије“ 1942. године у источној Босни, зборник радова са научног скупа одржаног у Сребреници 1. јуна 2016. године, Сребреница 2016.,

у, Преиспитивање Сребренице, Зборник радова са научно – стручних скупова о Сребреници 2015. и 2016. године, Музеј жртава геноцида, Фонд стратешке културе из Москве и Представништво Републике Српске у Србији, стр. 102. – 106.

17. Љубомир Зечевић, Тамара Ћирић, Концентрациони логор Маутхаузен – повратак непожељан, Удружење заточеника КЛ Маутхаузен Србије, Београд 2015., Годишњак за истраживање геноцида, Београд 2017., стр. 277 – 280

18. Слободан Зуровац, Црна Лора, издавачи: Музеј жртава геноцида, Илија Зуровац, Годишњак за истраживање геноцида, Београд 2017., стр. 281 – 284

19. Фрањо Фабијанец, Жртве села Бежаније у светским ратовима, Музеј жртава геноцида, Удружење грађана „Стара Бежанија“, Београд 2016., Годишњак за истраживање геноцида, Београд 2017., 285 – 287

20. Елаборати Покрајинске комисије Војводине за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, 13, приређивач: др Драго Његован, издавач: Прометеј, Мало историјско друштво Нови Сад, Музеј жртава геноцида Београд

13. Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини 1941 – 1945, VII група масовних злочина (Срем); Логори Сајмиште, Кустодија, Јасеновац, тринаеста књига (2018, 340)

у, Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд – Крагујевац 2019, број 11/1, стр. 293 – 295, (коаутор Јасмина Тутуновић – Трифунов)

21. Милорад Белић, Жртве Другог светског рата из ваљевске општине, Припадници поражених формација, стрељани, нестали, Музеј жртава геноцида, Београд 2018., страна 155., стр. 195 – 197, Гласник, број 53, Историјски архив, Ваљево, 2019.

22. Милорад Радојчић, Осечански крај у ратовима 1912 – 1918. Ратне жртве, Осечина – Београд 2018., Народна библиотека Осечина, Музеј жртава геноцида Београд, страна 432., стр. 198 – 200, Гласник, број 53, Историјски архив, Ваљево, 2019.

23. Никола Тубић, Записи шидског писара у вихоровима два светска рата, приредила Слободанка – Данка Којадиновић, Музеј жртава геноцида, Београд 2018., стр. 121., у, Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд – Крагујевац 2019, број 11/2, стр. 559 – 562

24. Владета Н. Милићевић, Ustaša, hrvatska revolucionarna organizacija, Музеј жртава геноцида, Београд 2018., 135 страна), у, Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд – Крагујевац 2019, број 11/2, стр. 563 – 566

25. Василије Јововић, Геноцид у Пиви 1943. године, Музеј жртава геноцида Београд, Институт за српску културу Никшић, Одбор за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, Никшић – Београд 2019., стр. 162., у, Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд – Крагујевац 2019, број 11/2, стр. 567 – 569

26. Васиљ Јововић, Злочин у Велици 28. јула 1944. године, Музеј жртава геноцида Београд, Институт за српску културу Никшић, Одбор за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, Никшић – Београд 2019., стр. 79., у, Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд – Крагујевац 2019, број 11/2, стр. 571 – 573

27. Ведрана Адамовић, Године страдања 1941/42, НДХ и њени злочини над српским народом у Приједору и околини (прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју), Музеј Козаре, Приједор, 2018, 292 стране, у, Топола, часопис ЈУ Спомен – подручја Доња Градина, година VI, број 6, Доња Градина 2020., стр. 170. – 173.

ИНФОРМАЦИЈЕ О НАУЧНИМ СКУПОВИМА, КОНФЕРЕНЦИЈАМА, СИМПОЗИЈУМИМА

1. International seminar for educators, The International School for Holocaust Studies – Teaching about the Shoah and Antisemitism, Јад Вашем, Јерусалим, Израел, у, часопис Института за новију историју Србије, Токови историје 1-2/2008, Београд, стр. 376 – 377

2. Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, Научни скуп: Стање и перспективе истраживања у хуманистичким и друштвеним наукама – Бањалучки новембарски сусрети, Бања Лука, 13. и 14. новембра 2015. године, у, Годишњак за истраживање геноцида, Београд 2016, стр. 367 – 368

3. Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, Научни скуп: Бањалучки новембарски сусрети 2016, Бања Лука, 18. и 19. новембар 2016. године, у, Годишњак за истраживање геноцида, Београд 2017., стр. 288 – 289

4. Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Научни скуп: Наука и стварност 2017, Источно Сарајево, 20. мај 2017. године, у, часопис Института за новију историју Србије, Токови историје 3/2017, Београд, (коаутор Бојан Ђокић), стр. 225 – 226

IN MEMORIAM:

1. „In memoriam – Јован Мирковић (1943 – 2020)“, Просвјета, новине за културу, издавач: Српско културно друштво Просвјета Загреб, број 155, мај 2020., Загреб 2020., стр. 66. – 68.

2. „In memoriam – Јован Мирковић“, у, Топола, часопис ЈУ Спомен – подручја Доња Градина, година VI, број 6, Доња Градина 2020., стр. 184. – 188.

3. „Јован Мирковић (1943 – 2020), биобиблиографија“, Годишњак за истраживање геноцида, Београд – Крагујевац 2021/1, стр. 233. – 238.

ИЗЛОЖБЕ

1. Истина – Косово и Метохија (The Truth – Kosovo and Metohija), децембар 2006.

2. Страдање Срба под окупацијом на Косову и Метохији 1941 – 1944. године, 2009., (коаутори Ненад Ђорђевић и Лука Тадић) и каталог изложбе, Београд 2009., стр. 72

3. Холокауст на Косову и Метохији / Holocaust in the area of Kosovo and the Metohija, дигитална изложба (коаутор Лука Тадић)

4. `Губим Невино Свој Живот Због Неваљали и Проклети Људи`, Злочини геноцида и ратни злочини против цивилног становништва на југословенским просторима 1941-1945. године (са документарних фотографија)/ „I`m losing my Life Because of Wicked and Cursed People”, The Crime of Genocide and War Crimes Against Civilian Population in the Yugoslav Territory 1941 – 1945 (with documentary photographs), аутори: Мирковић Јован; Тутуновић-Трифунов Јасмина; Антонијевић Ненад; Цветковић Драган; Тадић Лука и каталог изложбе, уредник, Јован Мирковић; Београд, 2011, стр. 60

5. Агресија на СР Југославију, 24. март – 10. јун 1999. (коаутор проф. др Вељко Ђурић Мишина) 2014.

6. Први дан Великог рата – 28. јули 1914. (коаутор проф. др Вељко Ђурић Мишина) 2014.

7. Р. А. Рајс – извештаји о Великом злочину (коаутори Слађана Бојковић и проф. др Вељко Ђурић Мишина) 2014.

8. Аустроугарски злочини уочи и после Колубарске битке 1914. године (коаутор проф. др Вељко Ђурић Мишина) 2014.

9. Српски народ у другом светском рату (1941 - 1945), Оружана борба за ослобођење и страдање цивилног становништва (коаутор проф. др Вељко Ђурић Мишина) 2015.

10. Велики злочин у Независној држави Хрватској – плакати, документи, фотографије (коаутори Радован Пилиповић, проф. др Вељко Ђурић Мишина, Милош Матијевић) 2015.

11. `Олуја` злочин који се памти (Страдања Срба у Хрватској) и Злочин и сјећање (Страдање Срба у Босни и Херцеговини) (коаутор проф. др Вељко Ђурић Мишина) 2015.

12. Албанска голгота (коаутори Слађана Бојковић и проф. др Вељко Ђурић Мишина) 2016.

13. `Олуја` Нестанак Српске Крајине август 1995. , 2017. (коаутор проф. др Вељко Ђурић Мишина)

14. Страдање српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији 1998. године, 2017. (коаутор МА Бојан Ђокић) и каталог изложбе на енглеском језику, Београд 2017., стр. 21

15. Деца у рату (The children in war), Београд 2019. (коаутори Јасмина Тутуновић – Трифунов, проф. др Вељко Ђурић Мишина)

16. Српска деца у ратовима 1990. – 1999., Београд 2019. (коаутори Јасмина Тутуновић – Трифунов, проф. др Вељко Ђурић Мишина)

Прикази изложби

1. Изложба Музеја жртава геноцида у Војном музеју, „Страдање Срба под окупацијом на Косову и Метохији 1941 – 1944“, Весник, часопис за историју, музеологију и уметност, година LVI, август 2010, број 37, Војни музеј, Београд, стр. 203 – 205. (коаутори Ненад Ђорђевић и Лука Тадић)

2. Изложба Музеја жртава геноцида „Губим Невино Свој Живот Због Неваљали и Проклети Људи“, у, Зборник радова, Истраживања и меморијализација геноцида и ратних злочина, Годишњак Музеја жртава геноцида – тематски број, Београд, 2012, стр. 247 – 249

Уредник издања

1. Александар С. Јовановић, Бег из јасеновачког пакла, Музеј жртава геноцида, Београд 2014, Библиотека, Сведочанства, књига 1

2. Извештаји о Великом злочину – Документи о аустроугарским злочинима уочи и за време Церске битке, Музеј жртава геноцида, приредили Бојковић Слађана и Пршић Милоје, Београд, 2014., Библиотека, Сведочанства, књига 2

3. Извештаји о Великом злочину 2, Документи о аустроугарским зверствима уочи и после Колубарске битке, Музеј жртава геноцида, приредили Бојковић Слађана, Пршић Милоје, Пилиповић Радован, Београд 2014, Библиотека, Сведочанства, књига 2/II

4. Никола Костур, Повратак из мртвих, Музеј жртава геноцида, Београд 2015, 134, репринт, Библиотека: Сведочанства, књига 3, (прво издање, Чикаго 1965. године)

5. Преиспитивање Сребренице, Зборник радова са научно – стручних скупова о Сребреници 2015. и 2016. године, Београд 2017., Саиздаваштво са Фондом стратешке културе из Москве и Представништвом Републике Српске у Србији.

6. Владета Н. Милићевић, Ustaša hrvatska revolucionarna organizacija, Музеј жртава геноцида, Београд 2018., Библиотека: Сведочанства, књига 4

7. Никола Тубић, Мемоари шидског писара у вихоровима два светска рата, Београд 2018., Библиотека: Сведочанства, књига 5

Рецензије

1. Мр Павле Џелетовић Иванов, Злочини Арбанаса над Србима, Геополитика, Београд 2014.

2. Отета истина, Београд 2015, монографија поводом 15 година од оснивања Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији

3. Фрањо Фабијанец, Жртве села Бежаније у светским ратовима, Музеј жртава геноцида у саиздаваштву са Удружењем грађана „Стара Бежанија“, Београд 2016.

4. Никола Д. Турајлић, Маја Кљаић – Веиновић, У раљама геноцида, Страдања становништва Стрмен, Црквеног бока и Ивањског бока у XX вијеку, Београд 2017.

5. Abducted truth, Belgrade 2017, Monograph on the occasion of 17 years since the establishment of the Association of families of kidnapped and missing persons in Kosovo and Metohija

6. Ораховички попис жртава другог свјетског рата, приредио Драгослав Илић, Музеј жртава геноцида и Одбор за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, Београд 2018.

7. Едиција: Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини 1941 – 1945, књига 13, Логори Сајмиште, Кустодија, Јасеновац, VII група масовних злочина (Срем), приредио др Драго Његован, Прометеј – Нови Сад, Мало историјско друштво – Нови Сад и Музеј жртава геноцида – Београд, Нови Сад 2018.

8. Отета истина, Монографија је објављена поводом 20 година од прве отмице на Косову и Метохији и 18 година рада Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, Београд, 2018.

9. Јован Симијановић, Друштвена историја Краљева – Ранковићева 1944. – 1955., Институт за српску културу Приштина, Лепосавић, Лепосавић 2018.

10. Abducted truth: photo – monograph is published on the ocasion of 21 years since the first abduction in Kosovo and Metohija and 19 years of work of the Association of Families of Kidnapped and Missing Persons in Kosovo and Metohija, Belgrade 2019, Аssociation of Families of Kidnapped and Missing Persons in Kosovo and Metohija

11. Момчило Вујовић, Од Косова до Косова, књига 1, Свет књиге – Београд, Београд 2019.

12. Едиција: Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини 1941 – 1945, књига 15, III група масовних злочина у Срему, Злочини на културно – историјским споменицима и предметима у Срему, приредио др Драго Његован, Музеј Војводине, Нови Сад, Прометеј – Нови Сад, Музеј жртава геноцида – Београд, Мало историјско друштво – Нови Сад, Нови Сад 2019.

13. Фрањо Фабијанец, Ратне жртве насеља општине Сурчин у 20. веку, Београд 2020.

14. Тијана Пауновић, Жртве англоамеричких бомбардовања Београда 1944. године, Београд 2020.

15. Милић Ј. Милићевић, Губици официра Краљевине Србије у ратовима 1912 – 1913. године, Београд 2020.

16. Едиција: Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини 1941 – 1945, књига 16, II група масовних злочина у Банату, Логори, приредио др Драго Његован, Музеј Војводине, Нови Сад, ИК Прометеј – Нови Сад, Музеј жртава геноцида – Београд, Мало историјско друштво – Нови Сад, Нови Сад 2020.

17. Едиција: Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини 1941 – 1945, књига 17, III група масовних злочина у Банату, Масовна убиства, приредио др Драго Његован, Музеј Војводине, Нови Сад, ИК Прометеј – Нови Сад, Музеј жртава геноцида – Београд, Мало историјско друштво – Нови Сад, Нови Сад 2020.

18. Ненад Лукић, Милан Тлачинац, Срби у немачким логорима 1915 – 1919. године, Попис умрлих, Музеј жртава геноцида 2020. (јединствен списак умрлих у немачким логорима и попис умрлих у Холандији налазе се на ЦД), прилог књизи један оптички диск (ЦД)

19. Раде Ристановић, Логор на Сајмишту, Сведочења двојице заточеника, Музеј жртава геноцида, Београд 2021.

Штампа

1. Нацистички геноцид над Србима (редакцијски наслов) – Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату (наднаслов), ПРАВОСЛАВЉЕ, новине српске патријаршије, година 38, бр. 912, 15. март 2005., стр. 20 – 21. ауторски чланак

2. Време насиља, (редакцијски наслов) – Албански злочини над Србима од бомбардовања до данас (редакцијски наднаслов), у специјалном прилогу „Косово и Метохија – историја, политика и судбина“, ОДБРАНА, магазин министарства одбране СЦГ, година 1, број 1, 1. октобар 2005., стр. 48 – 49. ауторски чланак

3. Изложба Музеја жртава геноцида, рубрика „Догађај“, ПРАВОСЛАВЉЕ, новине српске патријаршије, година 42, бр. 1023, 1. новембар 2009., стр. 11, ауторски чланак

4. Албански злочини над Србима на Косову и Метохији, рубрика „Свет књиге“, ПРАВОСЛАВЉЕ, новине српске патријаршије, година 43, бр. 1030, 15. фебруар 2010., редакцијски приказ књиге: Ненад Антонијевић, Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату, Документа, друго измењено и допуњено издање, Београд 2009.

5. Историја није црно – бела (редакцијски наслов) – АКТЕР, магазин, 11. април 2011. разговор водила Драгана Бокан, стр. 48-49. интервју

6. Страдање Срба на Косову је црна рупа наше историографије (редакцијски наслов), ПЕЧАТ, број 473, 2. јун 2017. разговор водио Милош Милојевић (први део), стр. 44 – 47. интервју

7. И Трећи Рајх је стварао Велику Албанију (редакцијски наслов), ПЕЧАТ, број 474, 9. јун 2017. разговор водио Милош Милојевић (други део), стр. 44 – 47. Интервју

8. Ратни злочини Вермахта октобра 1941., Да се не заборави, Ратни злочини Вермахта током октобра 1941. (1) , (редакцијски наднаслов), БЛИЦ, Блиц недеље, архив, 03. 10. 2021., стр. 16., аутори Александра Мишић и Ненад Антонијевић, кустоси и историчари Музеја жртава геноцида

Учешће на међународним и домаћим научним скуповима, конференцијама, конгресима и округлим столовима

1. Окру­гли сто­ Ја­се­но­вац, си­стем усташких ло­го­ра смрти одржаног у Бе­о­гра­ду 23. апри­ла 1996., Му­зеј жртава ге­но­ци­да и Ин­сти­тут за са­вре­ме­ну исто­ри­ју

2. Десети конгрес историчара СР Југославије, Дом Војске СРЈ, Београд, 1998.

3. Di­ja­log povjesničara – istoričara, Her­ceg – No­vi 2. – 4. mart 2001.

4. Di­ja­log povjesničara – istoričara, Beograd, 20. – 22. septembar 2002.

5. Di­ja­log povjesničara – istoričara Za­dar, 26. – 28. sep­tembar 2003.

6. На­уч­ни ску­п “Ге­но­цид у 20. ве­ку на про­сто­ри­ма ју­го­сло­вен­ских зе­ма­ља”, Бе­о­гра­д 22. – 23. апри­л 2003. у организацији Музеја жртава геноцида, Института за савремену историју, Института за новију историју Србије и Војноисторијског института

7. Di­ja­log povjesničara – istoričara, Vršac, 5. – 7. novembar 2004. Za­greb 2005

8. Република Српска Крајина, 10 година послије, научни скуп, Дом Војске СЦГ, Београд, август 2005. године, организатор: професор др Вељко Ђурић Мишина

9. Израелско-српска научна размена у проучавању холокауста, Зборник радова с научног скупа, Јерусалим – Јад Вашем, 15 – 20. јун 2006. У организацији Музеја жртава геноцида, Музеја Јад Вашем и Министарства културе владе Републике Србије

10. Међународна интердисциплинарна конференција: Стање истраживања холокауста у југоисточној Европи: проблеми, препреке и перспективе, Сарајево, 27-29. октобар 2006.

11. Међународни семинар за едукаторе за образовање о холокаусту, у организацији Међународне школе за студије о холокаусту музеја Јад Вашем у Јерусалиму, Јерусалим, 6.-24. јануар 2008.

12. Шеста Међународна конференција о холокаусту и геноциду, у организацији Музеја Јад Вашем из Јерусалима, Јерусалим, 7.-10. јул 2008.; Учесник 6. Међународне конференције о холокаусту и геноциду у Меморијалном музеју Јад Вашем: Учесник пројекта-радионице чији је носилац историчар и виши кустос Силвија Крејаковић из Народног музеја у Краљеву под називом „What is hiding in the books – In memory of the victims of The Second World War“.

13. Музеји као места помирења, 8. колоквијум Међународне асоцијације историјских музеја, Београд, 24. - 27. септембар 2008., Историјски музеј Србије, Београд

14. Прва међународна конференција, Холокауст над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату, научни скуп одржан 27. јануара 2014. године, Старо Сајмиште, Факултет за пословне студије и право и Факултет за стратешки и оперативни менаџмент Универзитета „Унион – Никола Тесла“

15. Научни скуп у организацији Удружења Срба из Хрватске, „Српски народ од Сарајевског атентата до Хашког Трибунала“ под покровитељством Канцеларије Владе Републике Србије за дијаспору и Србе у региону, одржан 7. марта 2014. године у Београду

16. Јасеновац, 6. Међународна конференција, Геноцид и злочини Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима у другом светском рату, Удружење Јасеновац – Доња Градина, Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, Бања Лука, мај 2014.

17. Друга међународна конференција, Холокауст над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату, научни скуп одржан 27. јануара 2015. године, Старо Сајмиште 29, Факултет за пословне студије и право и Факултет за стратешки и оперативни менаџмент Универзитета „Унион – Никола Тесла“

18. Научни скуп Бањалучки новембарски сусрети: Стање и перспективе истраживања у хуманистичким и друштвеним наукама одржан је на Филозофском факултету у Бања Луци 13. и 14. новембра 2015. године. На скупу су учествовали представници Музеја жртава геноцида, историчари Ненад Антонијевић и Бојан Ђокић, а њихов рад је носио наслов „Писање научно – истраживачких радова о злочинима на просторима некадашње Југославије: проблеми у прикупљању архивске грађе и методологија писања“.

19. Трећа научна конференција „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“, Београд, Старо Сајмиште, 27. јануар 2016.

Организатори Треће научне конференције били су: Факултет за пословне студије и право, Факултет за стратешки и оперативни менаџмент и Музеј жртава геноцида.

На конференцији je као представник Музеја жртава геноцида говорио Ненад Антонијевић, историчар и виши кустос: поздравна реч у име Музеја жртава геноцида и саопштење под насловом: „ `Олуја` злочин који се памти (Страдања Срба у Хрватској)“, коју је пратила и презентација истоимене изложбе Музеја жртава геноцида у јпг формату.

20. Научни скуп Бањалучки новембарски сусрети 2016 одржан је на Филозофском факултету у Бања Луци 18. и 19. новембра 2016. године. Др Ненад Антонијевић, виши кустос у Музеју жртава геноцида предао је реферат под називом: „Бомбардовања – континуитет страдања српског народа у 20. веку“.

21. Четврта научна конференција „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“, Београд, Старо Сајмиште, 27. јануар 2017. Организатори Четврте научне конференције били су: Факултет за пословне студије и право, Факултет за стратешки и оперативни менаџмент и Музеј жртава геноцида. Др Ненад Антонијевић, музејски саветник у Музеју жртава геноцида предао је реферат са темом „Ратни злочин над грађанима Сиска српске националности 1991. године“

22. Научни скуп „Наука и стварност“, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет, 20. мај 2017. Др Ненад Антонијевић, музејски саветник у Музеју жртава геноцида предао је реферат са темом „Југословенска и српска историографија о Косову и Метохији у периоду Другог светског рата“

23. Пета научна конференција „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“, Београд, Старо Сајмиште, 26. јануар 2018. Организатори Пете научне конференције били су: Факултет за пословне студије и право, Факултет за стратешки и оперативни менаџмент и Музеј жртава геноцида. Др Ненад Антонијевић, музејски саветник у Музеју жртава геноцида и др Вељко Ђурић Мишина предали су реферат под називом: „1918. – 2018. Сто година од завршетка Првог светског рата кроз призму страдања српског народа“

24. Наука и стварност, научни скуп, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет, Пале, 19. мај 2018. Др Ненад Антонијевић, музејски саветник у Музеју жртава геноцида предао је реферат са темом „Обележавање 100 – годишњице Великог рата у листу Политика у рубрици 100 година од великог рата – култура сећања и још понешто“

25. Седма међународна конференција о Јасеновцу, Удружење Јасеновац – Доња Градина, Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, Бања Лука, 22. – 23. мај 2018. године. Др Ненад Антонијевић, музејски саветник у Музеју жртава геноцида предао је реферат са темом „ Да ли је Јасеновац био логор после 1945. године ? “

26. Шеста научна конференција „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“, Београд, Старо Сајмиште, 25. јануар 2019. Организатори Шесте научне конференције били су: Факултет за пословне студије и право, Факултет за стратешки и оперативни менаџмент и Музеј жртава геноцида. Др Ненад Антонијевић, музејски саветник у Музеју жртава геноцида предао је реферат са темом „Негативни историјски ревизионизам о Другом светском рату у данашњој Републици Хрватској“

27. Међународни научни скуп: Убиство и самоубиство у научном и уметничком стваралштву, Организатор: Институт за српску културу – Приштина, са привременим седиштем у Лепосавићу; 29. – 30. октобар 2019.; Др Ненад Антонијевић, музејски саветник у Музеју жртава геноцида предао је реферат са темом: Пресуда Окружног суда у Београду против Вилијама Клинтона и осталих, од 21. септембра 2000. године, као историјски извор за убиства грађана СР Југославије у НАТО агресији 1999. године

28. Народни музеј Топлице у Прокупљу, Секција историчара Музејског друштва Србије и Министарство културе и информисања организовали су међународни научни скуп под називом „Ратни злочини бугарске војске на југу Србије“ који је одржан од 29. новембра до 1. децембра 2019. године у Прокупљу и Пролом Бањи. Као представник Музеја жртава геноцида на скупу је говорио Ненад Антонијевић 30. новембра у Пролом Бањи. За скуп су своје заједничко саопштење („Бугарски и немачки злочини у окупираној Србији 1941–1944 – стрељани на стратишту Бубањ код Ниша“) пријавили кустоси Музеја жртава геноцида Јасмина Тутуновић Трифунов и Ненад Антонијевић.

29. Седма међународна научна конференција „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“, Београд, Старо Сајмиште, 27. јануар 2020. Организатори Седме међународне научне конференције били су: Факултет за пословне студије и право, Факултет за стратешки и оперативни менаџмент и Музеј жртава геноцида. Др Ненад Антонијевић, музејски саветник у Музеју жртава геноцида предао је реферат са темом: „Страдање Срба на Косову у Другом светском рату, примери Урошевца и Липљана – публикована сећања сведока као историјски извор“.

30. Осма међународна научна конференција „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“, Београд, Старо Сајмиште, 27. јануар 2021. Организатори Седме међународне научне конференције били су: Факултет за пословне студије и право, Факултет за стратешки и оперативни менаџмент и Музеј жртава геноцида. За скуп су рад под називом: „Сарадња Музеја жртава геноцида и школа – један пример: Девета београдска гимназија 'Михаило Петровић Алас' на Новом Беораду – 2017., 2018., 2019. годинe“, пријавили кустоси Музеја жртава геноцида Јасмина Тутуновић Трифунов и Ненад Антонијевић.

31. Научни скуп „Србија 1941“, Крагујевац, 15. октобар 2021., Музеј „21. октобар“, Спомен – парк „Крагујевачки октобар“, На овом скупу сам био именован од управе Музеја жртава геноцида за члана организационог одбора. На почетку скупа сам говорио као представник Музеја жртава геноцида и организационог одбора.

Семинари и конференције:

2. фебруар 2010. Београд, београдска синагога

Одбор за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве је 14. јануара 2010. године упутио позив учесницима семинара Међународне школе за образовање о Холокаусту у Музеју Јад Вашем, да присуствују једнодневном семинару о образовању о Холокаусту, који је одржан у београдској синагоги. Већина учесника су били свештеници и наставници богословија СПЦ. Главни предавачи и аутори презентација су били стручњаци из образовног сектора Музеја Јад Вашем, госпођа Хава Барух и господин Јифтах Ашкенази. Главне теме предавања поред осталих су биле теолошки поглед на Холокауст и прилагођавања образовања о Холокаусту ученицима и студентима.

9. – 10. новембар 2010, Београд, Историјски архив Београда

Семинар “Канцеларијско и архивско пословање јавних и приватних правних лица“, организатор: Историјски архив Београда

Предавачи и презентације: Олга Килибарда, Бранка Ракочевић, Татјана Њежић, Светлана Аџић, МФЦ Микрокомерц, Тетрада, Микрофилм систем.

29. – 30. јануар 2011., Крагујевац, Спомен – музеј „21. октобар“

Организатор семинара о образовању о Јасеновцу, био је Одбор за Јасеновац Светог архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Предавачи су били: Александар Конузин, амбасадор Руске Федерације у Републици Србији; Милан Кољанин, Институт за савремену историју из Београда; Јифташ Ашкенази и Хава Барух из Музеја Јад Вашем; Ненад Ђорђевић, в. д. директора Музеја жртава геноцида, Артур Кол, амбасадор државе Израел у Републици Србији; Кринка Видаковић – Петров из Института за књижевност и уметност из Београда; Драгољуб Ацковић из Београда и Душан Басташић из Бања Луке. Семинар је одржан у Спомен – музеју „21. октобар“ у Крагујевцу.

13. – 15. март 2013. Београд, Београдска отворена школа

Београдска отворена школа, у сарадњи са Одбором за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве и Међународном школом за образовање о Холокаусту у Јад Вашему, покренула је образовни програм „Едукација кроз културу сећања: студије Холокауста у Србији“.

На семинару су говорили: Кринка Видаковић – Петров (Институт за књижевност и уметност, Београд), Јован Мирковић (Музеј жртава геноцида, Београд), Слободан Марковић (Факултет политичких наука, Институт за европске студије, Београд), Хава Барух (Јад Вашем, Израел), Милан Кољанин (Институт за савремену историју, Београд).

4. – 10. децембар 2017., Јерусалим, Музеј Јад Вашем

Дана 9. новембра 2017. добили смо позивно писмо од госпође Richelle Budd Caplan, директора за Европу Међународне школе за студије Холокауста, из Меморијалног музеја „Yad Vashem“, за учешће на Семинару за архивисте и библиотекаре из Србије. На семинару су учествовали радници Музеја жртава геноцида: Јасмина Димитријевић, Јасмина Тутуновић – Трифунов, Гордана Шеатовић, Драган Цветковић и Ненад Антонијевић. Семинар је трајао од 4. до 10. децембра 2017. у Музеју Yad Vashem. Предавања су трајала од понедељка до недеље, најчешће у периоду од 8.30 до 17.00 часова, сем петка после подне и суботе, због празника.

22. фебруар 2018., Нови Сад, Историјски архив града Новог Сада

У организацији Историјског архива града Новог Сада и мреже Тераформинг одржан је једнодневни семинар под називом: „Библиотеке, архиви и култура сећања у савременој едукацији о Холокаусту.“ Истог дана отворена је и изложба Јад Вашема „Како је то људски било могуће“ о Холокаусту у окупираној Југославији за време Другог светског рата, са нарочитим освртом на окупирану Србију. Такође је одржана и стручна радионица „Истраживање докумената – обликовање сећања“. На скупу су говорили: Петар Ђурђев, директор Историјског архива града Новог Сада, Јелена Ђорђевић – Перц из Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“ из Зрењанина, Мишко Станишић из мреже „Тераформинг“, Аким Јах из организације ITS (International tracing service) из Немачке, Сара Пећанац и Маша Јонин из Архива Јад Вашем из Јерусалима. На скупу у Новом Саду су учествовали радници Музеја жртава геноцида: Јасмина Димитријевић, Јасмина Тутуновић – Трифунов, Гордана Шеатовић и Ненад Антонијевић, који је говорио као представник Музеја.

23. април 2018., Београд, Универзитетска библиотека “Светозар Марковић“

Универзитетска библиотека “Светозар Марковић“ организовала је семинар о Холокаусту, геноциду и другим злочинима у Другом светском рату. Скуп је реализован захваљујући сарадњи са независном мрежом „Тераформинг“, Међународном службом тражења (International Tracing Service – ITC) и Међународном школом за студије Холокауста Јад Вашем из Јерусалима. На семинару су своја предавања одржали: Нама Шик, историчар, директор одељења за електронско учење у Међународној школи за студије Холокауста у Јад Вашему, Јерусалим, Израел и Аким Јах, историчар, Међународна служба тражења, Бад Аролсен, Немачка.

Предавања и трибине:

27. jануар 2011., Београд Арт Центар

У просторијама Арт Центра у Београду, одржали смо предавање на тему „Холокауст на Косову и Метохији“. Тема Холокауста на Косову и Метохији реализована је у форми дигиталне изложбе одабраних фотографија, мапа и факсимила докумената (11 ликовно – графичких решења) под називом Холокауст на Косову и Метохији“ (коаутор графички дизајнер Лука Тадић).У 2011. изложба је приказана у оквиру званичног државног програма Републике Србије приликом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста – 27. јануара, а у сарадњи са Савезом јеврејских општина Србије и Јеврејским историјским музејом. Након тога приказан је документарни филм „Сведочанство Нисима Навоновића“ аутора књижевника Горана Бабића.

24. – 26. мај 2012., Бања Лука, Филозофски факултет

На позив Удружења студената историје Филозофског факултета у Бања Луци „Др Милан Васић“ и Удружења грађана „Нефеш Хаја“ из Бања Луке, позвани смо да одржимо предавања у оквиру пројекта „Култура сјећања и памћења“. 25. маја, одржали смо предавање на Филозофском факултету у Бања Луци, у оквиру семинара „Култура сјећања и памћења“ под називом „Однос говорне историје и историографске литературе о Холокаусту и геноциду“.

17. – 18. март 2014. Београд, Калемегдан, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“

У Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“ на Калемегдану, 18. марта 2014. године, поводом обележавања десет година од Мартовског погрома над Србима Косова и Метохије који су извршили Албанци, Ненад Антонијевић одржао је предавање о албанским злочинима над Србима на Косову и Метохији 1998. и 1999. године, са посебним освртом на Мартовски погром 2004. године.

24. март 2014. Београд, Галерија Војног музеја на Калемегдану

Поводом 15-годишњице од НАТО агресије на СР Југославију, на састанку Секције историчара Музејског друштва Србије, Ненад Антонијевић одржао je предавање о бомбардовању СР Југославије 1999. године. Предавање је пратила и презентација са фотографијама забележеним током НАТО бомбардовања коју је приредио историчар мр Предраг Лажетић из Музеја ЈРВ.

28. јун 2014. Нови Сад, Клуб и Галерија „Зрно словесности“

Предавање о НАТО бомбардовању поводом отварања изложбе Музеја жртава геноцида: „Агресија на СР Југославију 24. март – 10. јун 1999.“ у Клубу и Галерији „Зрно словесности“ у Новом Саду.

28. април 2015., Београд, СУБНОР Србије

Удружење логораша и потомака из логора НДХ „Јасеновац“ из Београда и Музеј жртава геноцида организовали су у Свечаној сали зграде СУБНОР – а Србије у Београду, пригодну академију посвећену 70 – годишњици победе над нацизмом. Отворена је изложба Музеја жртава геноцида: „Српски народ у Другом светском рату (1941–1945) – Оружана борба за ослобођење и страдање цивилног становништва“. На исту тему Ненад Антонијевић је одржао предавање истог дана.

01. јун 2015., Сребреница, Српски центар културе „Свети деспот Стефан“

Српска православна парохија у Сребреници организовала је у Српском центру културе „Свети деспот Стефан“ трибину „Страдање Срба сребреничког краја на Духове 1943. године“. Поред осталих, на трибини су учествовали Вељко Ђурић Мишина, Бојан Ђокић и Ненад Антонијевић из Музеја жртава геноцида.

20. јун 2016., Сребреница, Српски центар културе „Свети деспот Стефан“

Ове године, на други дан Духова, на истом месту у Сребреници, домаћин Радомир Павловић, Вељко Ђурић Мишина, Ненад Антонијевић и Боjан Ђокић из Музеја жртава геноцида, представили су зборник Злочини Црне легије 1942/43. године у Источној Босни у оквиру трибине.

24. март 2017., Кикинда, Културни центар

Обележавању годишњице бомбардовања Савезне Републике Југославије започетог 24. марта 1999. и погрома Срба са Косова и Метохије 17. – 18. марта 2004., Музеј жртава геноцида и Удружење Српски ратни ветерани Кикинда дали су допринос поставком комбинације изложбе Агресија на СР Југославију 1999. и Погром на Косову и Метохији 2004. у галеријском простору Културног центра у Кикинди. Истог дана, Ненад Антонијевић, музејски саветник и ма Бојан Ђокић, стручни сарадник Музеја жртава геноцида учествовали су на округлом столу посвећеном новијој историји Косова и Метохије.

26. април 2017. Београд, Вазнесењска црква

„Бомбе на Васкрс – Бомбардовање Београда 1944. године“, организатори трибине:

Вазнесењска црква у Београду и Музеј ваздухопловства. Предавачи су били: Ненад Антонијевић (Музеј жртава геноцида) и Бојан Вићентић (Музеј ваздухопловства). Домаћин и модератор на трибини био је јереј Арсеније Арсенијевић.

29. април 2017., Београд, Галерија „Прогрес“

У оквиру обележавања дана Музеја жртава геноцида, у београдској галерији „Прогрес“ 29. априла 2017. године одржана је трибина под насловом Ратови 90 ­ их у Југославији: српске жртве. На трибини су учествовали Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју – говорио је о страдању српског становништва на територији Републике Хрватске; Ненад Антонијевић, музејски саветник Музеја жртава геноцида – говорио је о страдању српског становништва на територији Републике Босне и Херцеговине; Бојан Ђокић, стручни сарадник Музеја жртава геноцида и организатор и модератор трибине – говорио је о страдању српског становништва на Косову и Метохији.

1. новембар 2021. Лебане, Основна школа „Вук Караџић“, Народна библиотека „Бранко Радичевић“

2. новембар 2021. Врање, Гимназија „Бора Станковић“, Библиотека „Бора Станковић“

3. новембар 2021. Владичин Хан, Центар за за културу, туризам, библиотекарство, биоскопска сала и галерија

4. новембар 2021. Сурдулица, Гимназија „Светозар Марковић“, Скупштина општине

Музеј жртава геноцида je у сарадњи са већим бројем установа културе и образовања, а под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Града Врања, као и општина Лебане, Владичин Хан и Сурдулица, приредио је циклус предавања и радионица под заједничким називом:

,,Страдања и сећањаʼʼ.

Програми су одржани по следећем распореду:
Лебане
1. новембар у 13 часова – ОШ ,,Вук Караџићʼʼ
1. новембар у 17 часова – Народна библиотека ,,Бранко Радичевићʼʼ
Врање
2. новембар у 11 часова – Гимназија ,,Бора Станковићʼʼ
2. новембар у 18 часова – Библиотека ,,Бора Станковићʼʼ
Владичин Хан
3. новембар у 13.15 часова – Центар за културу, туризам и библиотекарство
3. новембар у 19 часова – Центар за културу, туризам и библиотекарство
Сурдулица
4. новембар у 11 часова – Гимназија ,,Светозар Марковићʼʼ
4. новембар у 19 часова - Свечана сала Општине Сурдулица

Сви програми намењени су грађанству и ученицима средњих школа, а за циљ имају обогаћивање и објективизацију знања из националне прошлости са посебним акцентом на феномен страдања припадника нашег народа у бројним оружаним сукобима који су се одиграли током претходног столећа.
Током свих образовних активности биће приказан документарно-играни филм под насловом ,,Србија већа од страха:Предавање о тишини професора Павловићаʼʼ који је посвећен обележавању тужне 80. годишњице масакра извршеног у октобру 1941. године у Крагујевцу и околини.
Музеј жртава геноцида ове активности реализује на основу недавно потписаних протокола о сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Народним музејом – Врање, Библиотеком ,,Бора Станковићʼʼ - Врање, Историјским архивом ,,31. јануарʼʼ - Врање, Центром за културу, туризам и библиотекарство – Владичин Хан, Библиотеком ,,Радоје Домановићʼʼ - Сурдулица и Сурдуличким културним центром. На свим трибинама и представљањима говорили су: историчари др Драган Цветковић и др Ненад Антонијевић, музејски саветници и кустос МА Бојан Арбутина, сва тројица из Музеја жртава геноцида.

Представљање књига:

14. фебруар 2008. Београд, Институт за савремену историју

14. фебруар 2008. Београд, Удружење Крагујевчана у Београду

Дана 14. фебруара 2008. говорио сам на две промоције књиге Станише Бркића „Име и број: Крагујевачка трагедија 1941“, која је публикована у издању Спомен – парк „Крагујевачки октобар“ 2007. године, у Институту за савремену историју у Београду намењену колегама из струке и у просторијама Удружења Крагујевчана у Београду, која је била посећена од Крагујевчана и Шумадинаца који живе и раде у Београду.

18. јун 2009. Нови Сад, Градска библиотека

27. јун 2009. Крагујевац, Градска библиотека

Ненад Антонијевић је говорио у име Музеја жртава геноцида на две промоције издања Музеја жртава геноцида: Лопичић, Н. Ђорђе, Немачки ратни злочини 1941-1945, Пресуде југословенских војних судова, Београд 2009, које су одржане у Новом Саду 18. јуна и у Крагујевцу 27. октобра у градским библиотекама.

30. октобар 2009. Београд, Међународни сајам књига

16. децембар 2009. Београд, Институт за савремену историју

Промоција књиге: Ненад Антонијевић, Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату, Документа, Друго, измењено и допуњено издање, Београд 2009. године: 30. октобра на Међународном сајму књига у Београду на штанду Министарства дијаспоре и 16. децембра у свечаној сали Института за савремену историју у Београду. На промоцији у Институту за савремену историју говорили су: Љубодраг Димић са Филозофског факултета у Београду – Катедра за историју Југославије; Бранислав Божовић, публициста из Београда; Јован Мирковић, уредник књиге; као и Момчило Павловић, директор Института за савремену историју из Београда.

Према извештају Народне библиотеке Србије у Београду (одељење размене) књига Ненада Антонијевића, Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату, Документа, Друго, измењено и допуњено издање, Београд 2009. је послата у 17 библиотека у свету: Gosudarstvennaja Publicnaja Istoriceskaja Biblioteka, Moskva, Rusija; Bosnjacki institut, Sarajevo, BIH; British Library, London, Engleska; Hillman Library, University, Pittsburgh, SAD; Bayerishe Staatbibliothek, Munchen, Nemačka; Deutsche Bibliothek, Leipzig, Nemačka; Slovenska Knihovna, Praha, Češka; Filozofski fakultet, Brno, Češka; Odsek za slavističke studije Fakulteta, Poitiers, Francuska; Univerzitet u Gdanjsku, Gdansk, Poljska; Akademia Techniczno Humanistyczna, Bielsko Biala, Poljska; Facultat de litere, Timisoara, Rumunija; School of Slavonic Studies, London, Engleska; B’lgarska Akademija na Naukite, Sofija, Bugarska; Sued-Ost Institut, Regensburg, Nemačka; Slavistički centar u Lođu, Lodz, Poljska; Hatcher Library, University of Michigan, Ann Arbor, SAD.

2. јун 2010., Завод за заштиту природе – Природњачки музеј, Нови Сад

Ђорђе Н. Лопичић, Мађарски ратни злочини 1941-1945, пресуде југословенских војних судова, Београд 2010. у издању Музеја жртава геноцида

3. јун 2010., Матица исељеника Србије, Београд

Ђорђе Н. Лопичић, Мађарски ратни злочини 1941-1945, пресуде југословенских војних судова, Београд 2010. у издању Музеја жртава геноцида

28. јун 2010., Херцег Нови, Црна Гора, Порта резиденције Љубибратића на Топлој

Организатори: Завичајни музеј Херцег – Нови и Српски Соко

Место одржавања: Порта резиденције Љубибратића на Топлој, Херцег Нови

Промоција књиге, Ненад Антонијевић, Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату, Документа, Друго, измењено и допуњено издање, Београд 2009. и дигитална презентација изложбе Музеја жртава геноцида, Страдање Срба на Косову и Метохији под окупацијом 1941-1944.

Домаћин скупа који је одржан 28. јуна била је Српска Православна Црква (Парохија Топаљска, свештеник Радоман Бубања). На промоцији су говорили Ђорђе Ћапин, Ненад Ђорђевић, Небојша Рашо, Јован Мирковић и Ненад Антонијевић.

25. април 2012., Београд, СУБНОР Србије

Поводом Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату - 22. априла, Музеј жртава геноцида у Београду, заједно са СУБНОРОМ Србије, секцијом бораца Прве пролетерске бригаде и Покретом за Косово и Метохију у Србији, организoвао је представљање књиге Бранислава Божовића „Страдање Јевреја у окупираном Београду 1941-1944“ у издању Музеја жртава геноцида. О књизи су говорили Ненад Антонијевић (у име издавача), Миодраг Зечевић, Венцеслав Глишић и аутор Бранислав Божовић. Промоцију је водио и читао одломке из књиге Веселин Џелетовић.

23. април 2013., Краљево, Народни музеј

Поводом Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, Музеј жртава геноцида је са Народним музејом из Краљева организовао промоцију пет тематских зборника у издању Музеја жртава геноцида, као и издавачке делатности Музеја жртава геноцида, 23. априла у 17 часова у НМК. Домаћин промоције и трибине била је Силвија Крејаковић, историчар и виши кустос НМК.

Према договору са колегом Јованом Мирковићем говорили смо о три зборника: Геноцид у 20. веку на просторима југословенских земаља, зборник радова са научног скупа, Београд, 22 – 23. април 2003., Београд 2005.; Израелско – српска научна размена у проучавања холокауста, зборник радова са научног скупа, Јерусалим – Јад Вашем, 15 – 20. јун 2006., Београд 2008., двојезично издање на српском и енглеском језику и Прилози истраживању злочина геноцида и ратних злочина, зборник радова, Београд 2009.

3. новембар 2014., Нови Београд, Дом културе “Студентски град“

Промоција књиге „Срби и рат у Југославији 1941. године“. На промоцији су говорили Драгомир Бонџић, Александар Стојановић и Ненад Антонијевић.

16. април 2015., Крагујевац, Епархија шумадијска

Промоција књиге Јована Мирковића „Злочини над Србима у НДХ – фотомонографија“ у свечаној сали Епархије шумадијске. На промоцији су говорили поред аутора Вељко Ђурић Мишина и Ненад Антонијевић.

13. фебруар 2016., Нова Пазова, Дом културе

Ненад Антонијевић је говорио на представљању књиге Лазе Пекеча Рушевица село на Кордуну, у издању Прометеја из Новог Сада (2015), организованом у Дому културе у Новој Пазови.

25. новембар 2016., Нови Београд, Бежанија, ОШ „Милан Ракић“

Представљање књиге „Жртве села Бежанија у светским ратовима“ аутора Фрање Фабијанеца, коју су заједнички објавили Музеј жртава геноцида и Удружење Стара Бежанија, организовано је у једној од највећих учионица Основне школе „Милан Ракић“ на Бежанији, старом делу Новог Београда. Ненад Антонијевић је говорио у име издавача.

20. март 2017., Београд, Парохијски дом храма Светог Саве

Промоција књиге о Ђорђу Мартиновићу „Јаруга“ аутора Јове Остојића. Поред аутора говорили су и Вукадин Шљукић, Перо Ђурђевић (издавач књиге) и Ненад Антонијевић.

9. мај 2017., Косовска Митровица, Филозофски факултет

У част обележавања 9. маја, Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, Филозофски факултет у Косовској Митровици организовао је представљање тематског зборника међународног значаја Косово и Метохија у Другом светском рату седам деценија касније. Говорили су Владан Виријевић, Божица Славковић и Ненад Антонијевић.

15. мај 2017., Нови Сад, Друштво новинара Војводине

У Новом Саду, у просторијама Друштва новинара Војводине одржана је промоција књиге Музеја жртава геноцида: Драго Његован, Плакатирање геноцида – Каталог немачких и хрватских нацистичко – усташких плаката и летака у Срему за време Другог светског рата (1941 – 1945). Поред аутора и представника издавача (Ненад Антонијевић), о делу су говорили и Слободан Бјелица, Зоран Вељановић и Младен Булут, председник Друштва новинара Војводине, који је био и модератор трибине. У истим просторијама Друштва новинара Војводине представљена је и изложба појединачних плаката и летака објављених у поменутој књизи.

24. октобар 2017., Београдски сајам књига

У организацији Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије представљена је књига Ненада Антонијевића, музејског саветника у Музеју жртава геноцида под насловом „Косово и Метохија 1941–1945. година – Ратни злочини“. О делу су говорили директор Музеја Вељко Ђурић Мишина и аутор Ненад Антонијевић.

26. децембар 2017., Косовска Митровица, Филозофски факултет

Издање Музеја жртава геноцида под називом „Косово и Метохија 1941. –1945. година: Ратни злочини“ Ненада Антонијевића, историчара и музејског саветника у Музеју жртава геноцида и представљено је на трибини у Косовској Митровици, у организацији Филозофског факултета Универзитета у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици. На трибини су поред аутора говорили и историчари Јован Алексић и Бојан Ђокић.

28. мај 2019. Велика галерија Дома Војске Србије

Дана 28. маја у Дому Војске Србије, представљена је књига „Логораши – Споменица“ у издању Удружења логораша и потомака Јасеновац и Музеја жртава геноцида. На представљању књиге су говорили аутори, уредници и Снежана Драгосављевић, потпредседница Удружења. Аутори књиге су Милинко Чекић, Јасмина Тутуновић – Трифунов и Ненад Антонијевић. Уредници књиге су Славко Милановић, председник Удружења и Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја.

10. октобар 2019. Краљево, Народни музеј

У Народном музеју у Краљеву, одржано је представљање књиге др Јована Симијановића „Друштвена историја Краљева – Ранковићева 1944. – 1955.“ На представљању књиге говорили су директор Музеја жртава геноцида др Вељко Ђурић Мишина, др Ненад Антонијевић, музејски саветник у Музеју жртава геноцида и др Драган Танчић, директор Инситута за српску културу Приштина, са седиштем у Лепосавићу, који је и издавач овог издања, као и аутор књиге.

4. децембар 2019., Удружење књижевника Србије, Француска 7, Београд

Представљање књиге Момчила Вујовића „Од Косова до Косова“, први том, Београд 2019, коју је објавио „Свет књиге“ из Београда, одржано је 4. децембра 2019. године, а на њој су говорили Ненад Антонијевић, Милорад Симић и аутор, Момчило Вујовић. Модератор је био песник Миљурко Вукадиновић. Рецензију за Вујовићеву књигу написали су професор Вељко Ђурић Мишина, музејски саветник и директор Музеја жртава геноцида и Ненад Антонијевић, такође из Музеја. Роман говори о историјским збивањима на Косову и Метохији у 20. веку, нарочито у Урошевцу и околним селима. Један део односи се на страдање Срба на овом подручју, нарочито у Другом светском рату.

Конференције за медије

13. март 2015., Београд, Медија центар

Поводом 15 година постојања и деловања Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији 13. марта 2015. у Медија центру у Београду, одржана је конференција за новинара. На конференцији су говорили и представници Удружења (Верица Томановић и Милорад Трифуновић), заменик тужиоца за ратне злочине Републике Србије Миољуб Виторовић и Ненад Антонијевић, историчар, виши кустос Музеја жртава геноцида.

6. јул 2016., Београд, Медија центар

Музеј жртава геноцида је приредио конференцију за медије у Београду, јер је био саорганизатор два скупа и саиздавач два зборника радова, који су представљени у Сребреници, али не и у Београду. На конференцији су учесници говорили о страдању Срба Сребреничког краја у Другом светском рату 1941. – 1945. и грађанском рату у Босни и Херцеговини 1992 – 1995. године. Ненад Антонијевић је припремио излагање о два издања Музеја жртава геноцида: зборник радова „Страдање Срба сребреничког краја у 20. вијеку“, Сребреница 2014. и „Злочини `Црне легије` – 1942/43. године у Источној Босни“, Сребреница 2016.

26. децембар 2018., Београд, Прес центар УНС

Др Ненад Антонијевић, музејски саветник, учествовао је у представљању фотомонографије Отета истина која подсећа на судбине отетих и несталих лица на Косову и Метохији 1998. – 1999. године. Представљање је уприличено 26. децембра у Прес центру Удружења новинара Србије, а учествовали су: Верица Томановић, председница Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, Миољуб Виторовић, заменик тужиоца за ратне злочине и Ненад Нерић, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Сарадња Музеја жртава геноцида са школама и факултетима

1997.

У току 1997. године Музеј жртава геноцида је иако са малим бројем људи и недовољним средствима, у неким школама био и директно заступљен. Кустос Музеја Ненад Антонијевић одржао је предавање у Вишој техничкој машинској школи у Земуну. У X београдској гимназији „Михајло Пупин“, програм посвећен Дану сећања на жртве геноцида је осмислио и водио професор историје Арсен Ђуровић, касније доктор историјских наука и професор на Филозофском факултету у Београду. У више школа у Београду приказан је филм о Јасеновцу (Филмске новости, трајање 29 минута).

Дана 21. априла 1997. отворена је у Галерији на Тргу Николе Пашића 11, изложба "Јасеновац-систем усташких логора смрти", коју је до затварања крајем септембра исте године, видело око 3000 људи, међу којима велики број ђака и студената.

1998.

Поводом Дана сећања на жртве геноцида на Агрономском факултету у Чачку гостовали су Ненад Антонијевић, кустос Музеја жртава геноцида и пок. Љиљана Иванишевић, дете – логораш и секретар Удружења логораша логора Јасеновац и стални сарадник Музеја жртава геноцида. Домаћин је био тадашњи декан факултета Драгутин А. Ђукић, а на пригодном скупу било је присутно више од 200 студената и професора. Приказан је и филм о Јасеновцу (Филмске новости, трајање 29 минута).

1999.

На Филозофском факултету у Новом Саду, на семинару одржаном за професоре и наставнике историје са подручја Војводине 20. новембра 1999. године, Ненад Антонијевић, кустос Музеја жртава геноцида је говорио о активностима Музеја жртава геноцида, са посебним акцентом на сарадњу са школама и Министарством просвете.

2008.

У оквиру студијског програма докторских студија историје (модул - историја југословенске државе и друштва) на Катедри за Историју Југославије Филозофског факултета у Београду, 4. априла 2008, предавање су одржали Ненад Ђорђевић, директор Музеја жртава геноцида, као и кустоси Драган Цветковић и Ненад Антонијевић. Тема скупа била је Историографија о Холокаусту у Југославији и коришћење историјских извора о Холокаусту из архива музеја Yad Vashem. Предавачи су говорили о сарадњи Музеја жртава геноцида и музеја Yad Vashem. Говорило се о искуствима које су предавачи стекли на међународном семинару за едукаторе Међународне школе за студије холокауста на енглеском језику из јула 2007. и јануара 2008. Поменут је и међународни научни скуп из јуна 2006. “Academic Exchange with Serbian Researchers – The Holocaust in Nazi Occupied Yugoslavia”. Посебан значај посвећен је сарадњи два музеја на пројектима утврђивања броја жртава холокауста и Другог светског рата на подручју Југославије (Hall of Names Department, Yad Vashem “Central Database of Shoah Victims` Names” и Музеј жртава геноцида “Ревизија Пописа `Жртве рата 1941-1945` из 1964.”), која траје још од 1997. године.

Након скупа је вођена је и занимљива дискусија, на којој је узела учешће и колегиница Весна Димитријевић, која је пренела утиске са семинара који су похађали професори историје у гимназијама и средњим школама из Републике Србије, у марту 2008. у музеју Yad Vashem. Домаћин скупа био је редовни професор др Љубодраг Димић.

2009.

У Десетој београдској гимназији на Новом Београду, дана 3. марта 2009. године, Јован Мирковић и Ненад Антонијевић, кустоси Музеја жртава геноцида из Београда, су одржали предавања и презентације матурантима ове гимназије: 1. о страдању српске, јеврејске и ромске деце у усташком логору Јасеновац у НДХ, (дигитална верзија изложбе Музеја жртава геноцида „Били су само деца – Јасеновац, гробница 19.432 девојчице и дечака“) 2. о појмовима антисемитизма и Холокауста (са освртом на Холокауст у окупираној Србији током Другог светског рата). Домаћин скупа је била директор школе, професор Љиљана Чолић, док је организатор скупа била професор историје Милосава Девић.

Дана 24. марта 2009. године, Ненад Антонијевић, кустос Музеја жртава геноцида из Београда, је одржао у свечаној сали Војне гимназије у Београду, два предавања у форми презентација: 1. НАТО бомбардовање СР Југославије 24. март – 10. јун 1999. и 2. Албански терор над Србима 1998,1999 ...Скуп је организовао поводом 10-годишњице од НАТО бомбардовања СРЈ, професор историје Чедо Млинаревић. Домаћин је био потпуковник Саша Алмажан, заменик директора за наставу ВГ, а предавању су присуствовали ученици и професори у гимназији.

У Првој београдској гимназији, дана 15. априла 2009. године, Јован Мирковић и Ненад Антонијевић, кустоси Музеја жртава геноцида из Београда, су одржали предавања са пратећим презентацијама: 1. о страдању српске, јеврејске и ромске деце у усташком логору Јасеновац у НДХ, (дигитална верзија изложбе Музеја жртава геноцида „Били су само деца – Јасеновац, гробница 19.432 девојчице и дечака“) 2. о ратним злочинима немачких нациста у окупираној Србији током Другог светског рата. Домаћин и организатор скупа је био професор историје, Михајло Ћулум. У свечаној сали било је присутно око 180 ученика и професора школе.

У Земунској гимназији, 21. маја 2009. године, Ненад Антонијевић, кустос Музеја жртава геноцида из Београда је одржао предавање са пратећим презентацијама ученицима другог разреда. Теме излагања биле су: 1. појмови антисемитизма и Холокауста 2. Холокауст у окупираној Србији у Другом светском рату. Скуп је одржан у просторији за презентације у библиотеци гимназије. Домаћин и организатор скупа је била професор историје Јасмина Перишић, која је била учесник семинара о Холокаусту у Новом Саду од 19. до 22. јануара т.г.

У Земунској гимназији, 28. маја 2009. године, Ненад Антонијевић виши кустос Музеја жртава геноцида из Београда је одржао предавање о усташком логору Јасеновац и страдању српске, јеврејске и ромске деце у том логору. Предавање је пратила презентација дигиталнe верзијe изложбе Музеја жртава геноцида „Били су само деца – Јасеновац, гробница 19.432 девојчице и дечака“. Домаћин и организатор скупа који је одржан у кабинету за историју, је била професор историје Татјана Митровић, а предавању су присуствовали ученици из неколико одељења трећег разреда природног смера ове гимназије.

2010.

У Десетој београдској гимназији „Михајло Пупин“ на Новом Београду, дана 29. марта 2010. године, у трајању два школска часа (90 минута), Ненад Антонијевић, кустос Музеја жртава геноцида из Београда, одржао је предавања и презентације матурантима ове гимназије:

1. о геноциду над српском и и ромском децом и Холокаусту јеврејске деце од стране хрватских нациста у усташком концентрационом логору Јасеновац у НДХ, (дигитална верзија изложбе Музеја жртава геноцида „Били су само деца – Јасеновац, гробница 19.432 девојчице и дечака“)

2. о ратним злочинима немачких нациста у окупираној Србији током Другог светског рата, са посебним освртом на 6-априлско бомбардовање Београда 1941. године, стрељање цивила у Крагујевцу 19-21. октобра 1941. године и немачки логор на Сајмишту (децембар 1941 – јул 1944).

Домаћин и организатор скупа је била професор историје Милосава Девић.

2011.

Средња машинска школа „Радоје Дакић“, Раковица – Београд, 17. март 2011.

Кустоси Музеја жртава геноцида Јасмина Тутуновић – Трифунов и Ненад Антонијевић одржали су предавање о страдању деце у усташком концентрационом логору Јасеновац 1941 – 1945. и презентацију изложбе Музеја жртава геноцида „Били су само деца – Јасеновац гробница 19.432 девојчице и дечака“ (аутори Лукић Драгоје и Мирковић Јован), као и презентацију са фотографијама о немачком бомбардовању Београда 6. априла 1941. Предавањима и презентацијама на два школска часа су присуствовала 4 одељења другог разреда ове школе. Домаћини и организатори били су професор историје Нада Остојић и заменик директора школе, професор историје Никола Јовановић.

2015.

Пројекат „Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској – Страдање цивилног становништва Југославије у Другом светском рату“

У организацији Музеја жртава геноцида и Удружења логораша и потомака „Јасеновац“ – систем логора геноцида у НДХ, Београд, Савски трг 9/IV покренут је пројекат „Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској – страдање цивилног становништва Југославије у Другом светском рату“, у оквиру кога су одржана стручна предавања у завршним разредима основних, средњих стручних школа и гимназија. Циљ пројекта је упознавање ученика са терминима геноцида и ратних злочина, проширивање знања о страдању српског и других народа у Другом светском рату, укаже на неопходност критичког промишљања узрока и последица о утврђивања идентитета и броја жртава, као и да укаже на опасност од неофашистичних покрета. Пројекат је одобрен и финансиран од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије и подржан од Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Београда и препоруку Министарства просвете Републике Србије.

Током 2015. године, чланови Удружења (Милинко Чекић, Јелена Радојчић, Бригита Кнежевић, Смиља Тишма, Славко Милановић, Душан Алексић, Миланка Солеша и Новак Дукић) и кустоси Музеја Ненад Антонијевић и Јасмина Тутуновић – Трифунов одржали су предавања у Дванаестој београдској гимназији (5. новембра), Земунској гимназији (19. новембра), Седмој београдској гимназији (23. новембра), Тринаестој београдској гимназији (25. новембра), Петој београдској гимназији (21. децембра), Шестој београдској гимназији (15. децембра), Првој београдској гимназији (23. децембра), Средњој медицинској школи „Надежда Петровић“(14. децембра), ОШ „Соња Маринковић“ (13. новембра), ОШ „Ђура Даничић“ (16. децембра) и ОШ „Змај Јова Јовановић“(17. децембра). Предавања су праћена видео презентацијама, као и употпуњавањем сведочанстава преживелих логораша скенираним документима из Збирки Музеја жртава геноцида.

Предавања су била изузетно посећена од стране ученика (више од 1500), наставничког особља и управа школа , са којима је договорен наставак сарадње кроз реализацију сличних пројеката, пригодних предавања, као и заједничких активности (израда семинарских и матурских радова и изложби ) ученика и кустоса Музеја са темама страдања становништва у Другом светском рату, ратовима 90-их и НАТО бомбардовању СР Југославије.

2016.

Захваљујући управи, стручном особљу и професорима Електротехничке школе „Никола Тесла“ у Београду омогућено је гостовање представника Музеја жртава геноцида и Удружења логораша и потомака логора у НДХ – Јасеновац из Србије 16. новембра. Предавању је присуствовало неколико десетина ученика, од првог до четвртог разреда, у просторијама библиотеке на првом спрату школе „Никола Тесла“. Говорили су кустоси Музеја жртава геноцида историчари Јасмина Тутуновић – Трифунов (Акција Диане Будисављевић – спасавање српске деце из логора у НДХ и Ненад Антонијевић (најновије активности Музеја жртава геноцида, геноцидни карактер НДХ и логор Јасеновац), као и Новак Дукић, представник Удружења логораша, дете – логораш (о свом страдању и страдању своје породице у НДХ).

2017.

Дана, 3. априла 2017. године, представници Удружења логораша логора НДХ - Јасеновац (Милинко Чекић и Новак Дукић) и Музеја жртава геноцида (Јасмина Тутуновић - Трифунов и Ненад Антонијевић), били су гости Девете београдске гимназије „Михаило Петровић Алас“. Домаћин скупа била је професорка историје Снежана Мартић. Скуп је трајао два школска часа, а већина присутних били су ученици четврте године. Скупу је поред осталих професора присуствовао и директор Девете гимназије професор географије Дејан Јосиповић. Скупу је присуствовало око 180 ученика. Преживели логораши Чекић и Дукић су ученицима пренели потресно сећање о свом страдању, док су кустоси Музеја говорили о раду на истраживању теме страдања деце у логорима НДХ и о геноциду НДХ над Србима у Другом светском рату.

Дана, 24. априла 2017. године, кустоси Музеја (Јасмина Тутуновић – Трифунов и Ненад Антонијевић) и представник Удружења логораша Јасеновац (Дмитар Перенчић) више од сат времена разговарали су са ученицима и професорима Прве београдске гимназије. Било је присутно више од 160 ученика друге, треће и четврте године и неколико професора ове угледне гимназије. Тема је била геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској. Домаћини су били заменица директора Милка Кућеровић и професорка историје Драгана Радосављевић.

2018.

После априла прошле године (03. 04. 2017.), поново смо позвани у Девету гимназију.

Дана, 21. марта 2018. године, представници Удружења логораша логора НДХ - Јасеновац (Милинко Чекић, Јелена Радојчић и Снежана Драгосављевић) и Музеја жртава геноцида (Ненад Антонијевић), били су гости Девете гимназије „Михаило Петровић Алас“ на Новом Београду.

Домаћин скупа била је професорка историје Весна Ковачевић. Скуп је трајао два школска часа, а било је присутно око 100 ученика (три одељења).

Преживели логораши Милинко Чекић и Јелена Радојчић су ученицима пренели сећање о свом страдању у логорима НДХ, као и судбини њихових породица.

Ненад Антонијевић говорио је о геноциду НДХ над Србима у Другом светском рату и о делатности Музеја жртава геноцида.

Сва излагања пратило је приказивање докумената и фотографија из вредних збирки и фондова Музеја жртава геноцида о овој теми на видео – биму.

Професорки Ковачевић поклоњени су филмови Музеја жртава геноцида „Пакао НДХ“ и „Концентрациони логор Земун“ (аутор оба филма директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина), као и двд прве епизоде документарне емисије о Музеју жртава геноцида аутора Радета Московлића.

2019.

Јавни час о страдању деце у Независној Држави Хрватској 1941 – 1945. године

Нови Београд, Девета београдска гимназија, 27. новембар 2019.

Некадашњи заточеници хрватских логора, чланови Удружења „Јасеновац“ и кустоси Музеја жртава геноцида трећи пут били су гости ученика и професора Девете београдске гимназије на Новом Београду. Тема скупа била је државни геноцид у Независној Држави Хрватској, страдање српске деце и Акција Диане Будисављевић спасавања српске деце. О својој личној судбини и страдању својих породица сведочили су преживели заточеници Славко Милановић, председник Удружења „Јасеновац“ и Дмитар Перенчевић. Кустоси Музеја жртава геноцида Јасмина Тутуновић – Трифунов и Ненад Антонијевић одржали су предавања на поменуте теме.

2020.

Гимназија “Стефан Немања“, Београд, 14. октобар 2020.

Музеј жртава геноцида и Удружење логораша и потомака Јасеновац из Београда наставили су гостовања у београдским школама. Сада смо позвани од професора и управе Приватне гимназије „Стефан Немања“, Немањина 28, Београд, https://gimnazijastefannemanja.edu.rs/ . Кустоси Музеја: Јасмина Тутуновић – Трифунов и Ненад Антонијевић и преживели логораши логора у НДХ: Милинко Чекић (почасни председник Удружења) и Славко Милановић (председник Удружења), говорили су о држави злочина – НДХ, геноциду над Србима у НДХ, а нарочито о страдању деце у логорима НДХ, као и о „Акцији Диана Будисављевић“ о спасавању српске деце из логора. Потпредседник Удружења Снежана Драгосављевић говорила је о активностима Удружења, а кустоси Музеја о раду Музеја жртава геноцида. Приказан је и други део филма „Пакао НДХ“ (2015.), под називом „Излазак из пакла“, у продукцији Музеја жртава геноцида. Домаћин скупа била је дугогодишња сарадница Музеја, професорка историје Милосава Девић. На скупу је било присутно око 120 ученика треће и четврте године.

Сарадња са Симон Визентал Центром, канцеларија у Јерусалиму, Израел, (директор Ефраим Зуроф, интернет адреса: www.operationlastchance.org)

Прикупљање документације у случајевима кривичног гоњења нацистичких ратних злочинаца из Другог светског рата који су учествовали у Холокаусту, као и у злочинима геноцида над Србима у бившој Југославији.

Посебно значајна помоћ пружена је у прикупљању документације у доказивању злочина Иве Ројнице, усташког стожерника у Дубровнику 1941. године и Шандора Кепироа, официра мађарске жандармерије, учесника „Рације“, погрома над Србима и Јеврејима у јануару 1942. у Новом Саду.

Најзначајнија грађа је прикупљена приликом дуготрајног истраживања у Архиву Југославије. Посебан значај је имао проналазак копије осуђујуће пресуде мађарског суда из 1944. године од стране Н. Антонијевића, која се чува у Архиву Југославије, што је допринело да правосудне власти у Будимпешти (Мађарска) ипак покрену истрагу против Кепироа, што је поменуто у једном од извештаја Симон Визентал Центра.

Сарадња са Шоа (SHOAH) фондацијом из Лос Анђелеса, САД

На основу договора Музеја жртава геноцида са Шоа фондацијом снимљено је 19 сведочења бивших логораша система усташких логора Јасеновац и Стара Градишка (14 у Републици Србији и 5 у Републици Српској). Обука је одржана у Београду од 22. до 24. фебруара 1998. У периоду од 15. марта до 16. новембра 1998.у Београду је радила регионална канцеларија Шоа фондације са циљем да прикупи што више сведочанстава Јевреја и невреја који су преживели Други светски рат и нацистичке прогоне. Обучени тим се састојао од 19 интервјуера различитих занимања, професионалне екипе сниматеља и два координатора целокупног пројекта. У току осам месеци ступило се у контакт са око 600 људи који су преживели Холокауст, а интервјисано је укупно 358 жртава нацистичких прогона. Прикупљена су сведочења преживелих особа из концентрационих и радних логора, илегалаца, припадника покрета отпора. Такође су интервјуисане особе српске националности које су преживеле логоре Јасеновац, Аушвиц, Маутхаузен и Земун. Сведочили су и праведници, људи који су ризиковали своје животе, да би спасили живот Јевреја. Интервјуи су обављени у Београду, Земуну, Суботици, Новом Саду, Кикинди, Врбасу, Панчеву, Сомбору, Зрењанину, Нишу, Алексинцу, Бања Луци, Приједору, Добоју, Брчком и Бијељини. Ненад Антонијевић из Музеја жртава геноцида био је у тиму интервјуера као представник Музеја жртава геноцида. Прошао је специјалну обуку Шоа фондације и снимио је 18 разговора (11 бивших логораша Јасеновца и Старе Градишке, 5 Јевреја и 2 праведника) као интервјуер.

Изложбе

Изложба „Косово и Метохија – истина“

Музеј жртава геноцида је у сарадњи са Удружењем породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији приредио изложбу „Косово и Метохија – истина“ о киднапованим и несталим Србима и другим неалбанцима на Косову и Метохији 1998, 1999. и 2000. године за чије су отмице, а у највећем броју случајева и убиства, одговорни албански терористи и злочиници из тзв. ОВК.

Београд, Централни Дом Војске Србије, 9. – 21. јануар 2007.

Изложба је отворена у Малој галерији Централног Дома Војске Србије 9. јануара 2007. године у 18 часова, у присуству више од 100 посетилаца. На отварању изложбе говорили су Милорад Бубања, уредник у Централном Дому Војске Србије, Ненад Антонијевић, аутор изложбе, Верица Томановић, председница Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, Данијела Славнић, апсолвент Факултета за безбедност у Београду и Симо Спасић, председник Удружења породица киднапованих, заробљених и убијених цивила, војника и полицајаца на Косову и Метохији. Изложбу је отворила Љиљана Шоп, заменик министра културе Владе Републике Србије.

Крагујевац, Спомен – музеј „21. октобар“, 20. фебруар – 5. март 2007.

Изложба Музеја жртава геноцида „Косово и Метохија – истина“ која је приређена у сарадњи са Удружењем породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији отворена је 20. фебруара у 19 часова у згради Музеја Спомен-парка „21. октобар“ у Крагујевцу, у присуству више од 150 посетилаца. На отварању изложбе говорили су Владимир Јагличић, директор Спомен-парка „21. октобар“, Ненад Ђорђевић, директор Музеја жртава геноцида, Ненад Антонијевић, кустос Музеја жртава геноцида и аутор изложбе и Верица Томановић, председница Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, која је отворила изложбу.

Краљево, Народни музеј, 13. – 23. март 2007.

Изложба Музеја жртава геноцида „Косово и Метохија – истина“ која је приређена у сарадњи са Удружењем породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији отворена је 13. марта у 17 часова у Галерији Народног Музеја у Краљеву, у присуству више од 200 посетилаца. На почетку је изведен уметнички програм (изворне српске народне песме са Косова и Метохије, професор Јадранка Јагличић). На отварању изложбе говорили су Драган Драшковић, директор Народног музеја у Краљеву, Ненад Антонијевић, кустос Музеја жртава геноцида и аутор изложбе и Бранкица Антић, координатор канцеларије Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији у Краљеву. Изложбу је отворила Силвана Хаџи-Ђокић, начелник сектора за заштиту културне баштине Министарства културе Владе Републике Србије.

Косовска Митровица, Факултет техничких наука, 27. јун 2007.

Изложба Музеја жртава геноцида „Косово и Метохија – истина“ која је приређена у сарадњи са Удружењем породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији презентована је путем видео – бима у холу Техничког факултета у Косовској Митровици (северни део града) од 11 до 13 часова 27. јуна 2007. На отварању изложбе говорили су Драгиша Мурганић, представник канцеларије Црвеног крста у Косовској Митровици, Милорад Трифуновић, координатор канцеларије Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији у Косовској Митровици и Ненад Антонијевић, кустос Музеја жртава геноцида и аутор изложбе. Презентација изложбе је одржана након комеморације и свечаног отварања споменика „Истина“ поред главног моста на Ибру у Косовској Митровици, у северном делу града. На споменику су уклесана имена и презимена Срба и других неалбанаца из косовскомитровачког округа који су погинули или отети у сукобима са албанским терористима 1998. и 1999, или за време бомбардовања СР Југославије од стране НАТО пакта у периоду март – јун 1999. године.

Изложба „Страдање Срба под окупацијом на Косову и Метохији 1941 – 1944“

16. октобар 2009. Београд, Галерија Војног музеја, Калемегдан

Аутори изложбе Музеја жртава геноцида „Страдање Срба под окупацијом на Косову и Метохији 1941 – 1944“ су Ненад Антонијевић, Ненад Ђорђевић и Лука Тадић. На отварању изложбе говорили су пуковник Мирослав Кнежевић, начелник Војног музеја у Београду и Ненад Антонијевић, у име ауторског тима изложбе и Музеја жртава геноцида. Изложбу је отворио државни секретар Министарства за Косово и Метохију Владе Републике Србије Оливер Ивановић.

28. јун 2010. Херцег Нови, Црна Гора

Организатори: Завичајни музеј Херцег – Нови и Српски Соко

Место одржавања: Порта резиденције Љубибратића на Топлој, Херцег Нови

Дигитална презентација изложбе Музеја жртава геноцида, „Страдање Срба на Косову и Метохији под окупацијом 1941-1944.“ Дигиталну презентацију изложбе током промоције књиге „Страдање Срба под окупацијом на Косову и Метохији 1941-1944“ омогућио је коаутор изложбе Лука Тадић, члан УЛУПДС.

Изложба „Агресија на СР Југославију 24. март – 10. јун 1999.“

Коаутор изложбе је Ненад Антонијевић.

Изложба је у 2014. и 2015. години, приказана у следећим градовима Републике Српске, Србије и Црне Горе: Угљевик, Бијељина, Нови Сад, Подгорица, Пљевља, Херцег Нови, Требиње, Гацко, Фоча и Невесиње. Ненад Антонијевић је отворио изложбу у Угљевику, Новом Саду и Пљевљима, а у Новом Саду је одржао и предавање о истој теми.

Изложба „Први дан Великог рата – 28. јули 1914.“, Београд, Калемегдан

Коаутор изложбе је Ненад Антонијевић.

Изложба је била постављена на београдском Калемегдану, испред павиљона „Цвијета Зузорић“ од 28. јула до 11. августа 2014. године. Свечано отварање је одржано 1. августа 2014. године.

Изложба „Р. А. Рајс Извештаји о Великом злочину“, Београд, Калемегдан

Коаутор изложбе је Ненад Антонијевић.

Изложба је била постављена на београдском Калемегдану, испред павиљона „Цвијета Зузорић“, од 4. октобра до 15. децембра . 2014. године

„Аустроугарски злочини уочи и после Колубарске битке 1914. године“, Београд, Калемегдан

Коаутор изложбе је Ненад Антонијевић.

Захваљујући успешној сарадњи са Јавном установом „Београдска тврђава“ изложба је постављена на платоу испред Павиљона „Цвијета Зузорић“ на београдском Калемегдану. Званично је отворена 15. децембра 2014. и трајала је до средине фебруара 2015. године.

Изложба Велики злочин у Независној држави Хрватској – плакати, документи, фотографије“

Архив Српске православне цркве и Музеј жртава геноцида организовали су изложбу „Велики злочин у Независној држави Хрватској – плакати, документи, фотографије“ у Парохијском дому храма Рођења Пресвете Богородице у Батајници. Аутори изложбе су Радован Пилиповић, Вељко Ђурић Мишина, Ненад Антонијевић и Милош Матијевић.

Свечано отварање је одржано 10. маја 2015. године у Батајници, градска општина Земун у Парохијском дому Храма Рођења Пресвете Богородице

Изложба „Олуја – Злочин који се памти“ и Изложба „Злочин и сјећање (Страдање Срба у Босни и Херцеговини)“

На основу сарадње Музеја жртава геноцида и Коалиције избјегличких удружења у Републици Србији, поводом обележавања 20 – годишњице од операције хрватске државе против српског народа у тадашњој Републици Српској Крајини августа 1995. године, припремљена је и одржана изложба „Олуја“– Злочин који се памти (Страдање Срба у Хрватској), а поводом 20 – годишњице завршетка грађанског рата у Босни и Херцеговини припремљена је истог дана изложба – Злочин и сјећање (Страдање Срба у Босни и Херцеговини). Изложбе су отворене 2. августа 2015. године у „Сава центру“. Аутори изложбе су Вељко Ђурић Мишина и Ненад Антонијевић. Изложба је приказивана и у градовима Војводине.

Изложба „Албанска голгота“, Београд, Калемегдан

Музеј жртава геноцида је поводом стогодишњице окончања Албанске голготе – повлачења српске војске и цивила из Србије, преко Црне Горе и Албаније ка грчким острвима Крф и Видо, и почетка реорганизације која је претходило пребацивању српске војске на Солунски фронт и великој офанзиви у садејству са јединицама британске, француске и руске војске, а којом је окончана окупација – припремио и организовао изложбу Албанска голгота. Аутори поставке су Ненад Антонијевић и Вељко Ђурић Мишина из Музеја жртава геноцида и Слађана Бојковић из Историјског музеја Србије. Изложба је 27. јануара 2016. отворена на Савском шеталишту на београдском Калемегдану.

Изложба „Олуја – Нестанак Српске Крајине август 1995.“, Панчево

Сарадњом Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Панчева, Библиотеке града Панчева и Музеја жртава геноцида на обележавању нестанка Републике Српске Крајине и сећању на велику трагедију народа с тог простора у првим данима августа 1995. године, у просторијама Библиотеке града Панчева отворена је 25. септембра 2017. године, пригодна изложба „Олуја – Нестанак Српске Крајине август 1995.“, чији су аутори Ненад Антонијевић и Вељко Ђурић Мишина. Као представници Музеја отварању су присуствовали Ненад Антонијевић, музејски саветник у Музеју жртава геноцида и Бојан Арбутина, стручни сарадник Музеја жртава геноцида.

Изложба „Страдање српског и мањинског становништва на Косову и Метохији“, Београд, Галерија Народне банке Србије

Изложба Музеја жртава геноцида „Страдање српског и мањинског становништва на Косову и Метохији“, аутора Бојана Ђокића, стручног сарадника у Музеју жртава геноцида и Ненада Антонијевића, музејског саветника у Музеју жртава геноцида, отворена је 15. новембра 2017. године у холу Народне банке Србије на београдском Тргу Славија. Изложба је до краја године представљена и у Крагујевцу и Краљеву.

6. децембар 2017., Крагујевац, Правни факултет

21. децембар 2017., Краљево, Дом Војске Србије

Изложба “Деца у рату“, Велика галерија, Дом Војске Србије, 7. мај – 1. јун 2019.

Изложба Музеја жртава геноцида „Деца у рату“, аутора Јасмине Тутуновић – Трифунов, кустоса, Вељка Ђурића Мишине, директора и музејског саветника и Ненада Антонијевића, музејског саветника реализована је у сарадњи са Управом за односе са јавношћу Министарства одбране Владе Републике Србије. Поред Музеја за изложбу су заслужни Медија центар „Одбрана“ и Фонд „Мала Милица Ракић“ из Батајнице.

Отварање изложбе „Српска деца у ратовима 1990 – 1999. године“

Кикинда, Културни центар, 5. август 2019.

Дана, 5. августа, у знак сећања на избегла и прогнана лица из Републике Српске Крајине, у галерији Културног центра у Кикинди отворена је изложба „Српска деца у ратовима 1990 – 1999.“ у организацији Музеја жртава геноцида из Београда, Српских ратних ветерана Кикинда и Културног центра Кикинда. Аутори изложбе су Вељко Ђурић Мишина, Јасмина Тутуновић – Трифунов и Ненад Антонијевић. Аутор поставке Изабела Мартинов – Томовић. На отварању су испред Музеја жртава геноцида говорили Стефан Радојковић и Бојан Арбутина. Изложба је постављена до 20. августа.

Отварање изложбе „Српска деца у ратовима 1990–1999. године“

Зрењанин, Културни центар, 11. септембар 2019.

Изложба „Српска деца у ратовима 1990 – 1999. године“, после Кикинде, постављена је у Културном центру (Мали салон) у Зрењанину. На отварању су говорили Милан Бјелотомић, директор Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“ и Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида. Аутори изложбе су Вељко Ђурић Мишина, Јасмина Тутуновић – Трифунов и Ненад Антонијевић. Изложба је отворена до 19. септембра.

Друге активности:

Београд, 17. децембар 2014. Архив Југославије

Округли сто, „Политичка ревизија слике Другог светског рата у Србији и Југославији“

У организацији Градског одбора СУБНОР-а Београда у просторијама Архива Југославије у Београду одржан је 17. децембра 2014. разговор на тему „Политичка ревизија слике Другог светског рата у Србији и Југославији“. Модератор је био проф. др Љубодраг Димић, а циљ скупа су биле припремне дебате за округли сто који би поводом 70-годишњице ослобођења Југо славије у Другом светском рату требало да буде одржан крајем априла 2015. године. Драган Цветковић, историчар и виши кустос Музеја жртава геноцида одржао је предавање са темом „Ратни губици становништва Југославије у Другом светском рату – проблеми одређивања и сагледавања“. Разговору је из Музеја жртава геноцида присуствовао и виши кустос Ненад Антонијевић. Скупу је поред неколико представника СУБНОР-а присуствовало и већи број студената докторских студија на Катедри за Историју Југославије Филозофског факултета у Београду, који се баве темама из периода Другог светског рата на територији Југославије.

22. април 2015., Римска дворана Библиотеке града Београда, Дан Музеја жртава геноцида

Поводом Дана Музеја жртава геноцида и државног празника Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и друге жртве фашизма у Римској дворани Библиотеке града Београда организовано је представљање основне делатности и нових издања Музеја. После домаћина вишег кустоса Ненада Антонијевића, говорили су Александар Нећак, члан Управног одбора Музеја жртава геноцида, Данило Трбојевић, докторанд са Катедре за антропологију Филозофског факултета из Београда и Милинко Чекић, председник Удружења логораша и потомака из логора НДХ „Јасеновац“ из Београда. Представљен је нови број часописа „Годишњак за истраживање геноцида“, објављен у саиздаваштву са Спомен – музејом „21. октобар“ из Крагујевца и књига Николе Костура „Повратак из мртвих“, која је први пут објављена у Чикагу 1965. године.

Београд, 25. јун 2015. Архив Југославије

Округли сто, „Ревизија слике Другог светског рата на простору Србије и Југославије“

У Архиву Југославије у Београду је одржан округли сто под називом „Ревизија слике Другог светског рата на простору Србије и Југославије“ у организацији Савеза удружења бораца народноослбодилачког рата 1941-1945. године Београда и Центра за историју Југославије и савремену историју при Филозофском факултету у Београду. На округлом столу је присуствовао Ненад Антонијевић, виши кустос Музеја жртава геноцида.

22. октобар 2016., Београд, Дом синдиката

У Дому синдиката у Београду 22. oктобра 2016. одржана је седница Међународног комитета прогнаних и избеглих жртава фашизма и нацизма. Присуствовао је седници без поднетог реферата.

04. март 2018., Београд, Народни музеј

Организатори: Завод за проучавање културниг развитка и Народни музеј у Београду, Подршка: Министарство културе и информисања Републике Србије

На семинару „ Унапређење статистике о музејима у функцији развоја музеја и музејске публике “ учествовали су Јасмина Димитријевић, Јасмина Тутуновић – Трифунов и Ненад Антонијевић из Музеја жртава геноцида.

16. јануар 2019., Београд, Министарство културе и информисања

Представљање Пројекта виртуелне и проширене стварности у области дигитализације, Излагачи: компанија ItalyArt

На састанку је присуствовао Ненад Антонијевић, као представник Музеја жртава геноцида.

22. април 2019., Народна скупштина Републике Србије

Седница Одбора за дијаспору и Србе у региону одржана поводом 74 године од пробоја последњих јасеновачких логораша посвећена сећању на жртве геноцида у НДХ. На 15. седници Одбора за дијаспору и Србе у региону, 22. априла, говорио је као представник Музеја жртава геноцида Ненад Антонијевић. На седници је био присутан и Стефан Радојковић, стручни сарадник Музеја жртава геноцида, који је говорио као представник Одбора за Јасеновац САС СПЦ (секретар). Одбор је на следећој 16. седници 1. августа, усвојио закључке са претходне седнице Одбора, у којима је поред других закључака, подржан рад Музеја жртава геноцида на пописивању жртава рата у Другом светском рату.

07. мај 2019., Београд, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Организатори: Мрежа Тераформинг, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ и Историјски архив Београда

Мрежа Тераформинг у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“ и Историјским архивом Београда организовала је у простору Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ пројекцију документарно – играног филма „ Ко ће писати нашу историју ? “ и панел дебату о употреби архивске грађе, књижевности и графичке новеле у учењу о Холокаусту.

Као представник Музеја жртава геноцида говорио је Стефан Радојковић, а из Музеја жртава геноцида такође су били присутни Ненад Антонијевић и Бојан Арбутина.

23. јануар 2020., Нови Сад, Културни центар Новог Сада

Организатори: Мрежа Тераформинг, Историјски архив града Новог Сада, Културни центар Новог Сада

Међународна манифестација, предавања и панел дебата „ Од Новосадске рације до ослобођења Аушвица – зашто се сећати, како се сећати ? “

Као представници Музеја жртава геноцида били су присутни Јасмина Тутуновић – Трифунов, Ненад Антонијевић и Бојан Арбутина.

06. – 07. фебруар 2020., Нови Сад, Галерија Матице Српске

Галерија Матице Српске из Новог Сада је 6. и 7. фебруара 2020. године била домаћин међународне музејске конференције “Музеји, млади, активизам”. На конференцији су учествовали и представници Музеја жртава геноцида кустоси и историчари Јасмина Тутуновић – Трифунов и Ненад Антонијевић. Конференција је одржана у Галерији Матице српске у Новом Саду, а подржали су је Министарство културе и информисања Републике Србије, Аустријски културни форум у Београду, Француски институт у Србији и Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“.

Члан комисије за стручна научна звања:

Др Јован Симијановић (Институт за српску културу Приштина/Лепосавић) за научно звање: научни сарадник

Рецензент радова за стручна музеолошка звања:

Јасмина Тутуновић – Трифунов (Музеј жртава геноцида) за стручна звања: кустос и виши кустос

Ненад Ђорђевић (Спомен – музеј „21. октобар“ – Крагујевац) за стручна звања: виши кустос и музејски саветник

Гостовања: радио и телевизија

Краљевачка телевизија – КАТВ, 14. 05. 2013.

„Додатни час“, тема емисије: „Српске жртве 20. века“

гости Ненад Антонијевић, проф. др Драгослав Кочовић

Милан Петровић, аутор и водитељ

Радио Снага Народа, Народна телевизија, 08. 02. 2017.

„Разговор са Стефаном“, гост др Ненад Антонијевић

Стефан Каргановић, аутор и водитељ

РТВ Мелос Краљево, 03. 04. 2018.

„Осма врата“, „Албанци: Злочин без казне“, гост др Ненад Антонијевић

Милан Петровић, аутор и водитељ

Радио „Светигора“, Васељенски радио, 13. 04. 2021.

Тема емисије: Страдање Срба на Косову и Метохији у току Другог светског рата

Гост др Ненад Антонијевић

Раде Дуловић, аутор и водитељ

Интернет:

Ауторски текст: „Срби у етничкој структури становништва Косова и Метохије“ објављен на сајту fakti.org, 04. новембар 2013.

http://fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/najvece-opadanje-srpskog-stanovnistva-na-kim-dogodilo-se-izmedju-1961-i-1991-godine

Текст поводом отварања изложбе Музеја жртава геноцида на Калемегдану:„Изложба Музеја жртава геноцида: Први дан Великог рата – 28. јули 1914. године“, 01. август 2014.

http://www.vaseljenska.com/kultura/izlozba-muzeja-zrtava-genocidaprvi-dan-velikog-rata-28-juli-1914-godine/

Текст поводом отварања изложбе Музеја жртава геноцида на Калемегдану, 04. октобар 2014.

https://arhiva.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/438451/Izlozba-o-Rajsu-Dokazi-o-zlocinima-nad-Srbima-izlozeni-na-Kalemegdanu

Приказ књиге: Жељко Мандић, „Бљесак (роман о поновљеном злочину)“, БИНА д.о.о., Бања Лука 2020., друго издање, 12. април 2021.

https://www.muzejgenocida.rs/2021/04/12/knjiga-o-stradanju-srba-zapadne-slavonije-1995-godine/

Радио „Светигора“, Васељенски радио, 13. април 2021.

Тема емисије: Страдање Срба на Косову и Метохији у току Другог светског рата

Гост др Ненад Антонијевић

Раде Дуловић, аутор и водитељ

https://svetigora.com/gost-radija-svetigora-istoricar-nenad-antonijevic/

Image

АДРЕСА:

  • Трг Николе Пашића 11/III
  • Београд 11000 Србија

КОНТАКТ ТЕЛЕФОН:

+381 11 339-8883

E-пошта:

  • office@muzejgenocida.rs