Историјат збирке

Збирка архивске грађе у вези са судским процесом Динку и Нади Шакић настала је као резултат праћења случаја од стране Милана Булајића који је активно учествовао и у самом судском процесу. Збирка је формирана од докумената разнородне провенијенције (документа о злочинима, записници, одлуке, изјаве, саопштења, елаборати, студије, спискови, огласи, плакати, службене преписке), а уређена је по тематском и класификационом плану.

Динко Шакић рођен је 8. септембра 1921. године у Студенцима код Имотског (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца). Током Другог светског рата био је један од заповедника система концентарционих и логора смрти Јасеновац, у периоду од априла до децембра 1944. године. Динко Шакић је био један од најближих сарадника Вјекослава Макса Лубурића са чијом сестром, Надом Тамбић, је био ожењен. У фебруару 1942. године распоређен је на место настојника „Опћег одјела“ у јасеновачком логору, а у марту исте године именован је за помоћника заповедника логора Стара Градишка. Од новембра 1942. године до децембра 1944. године стациониран је у јасеновачком логору, прво као помоћник заповедника логора, а затим и као заповедник система концентрационих и логора смрти Јасеновац. При самом крају рата и постојања Независне Државе Хрватске прекомандован је у „Извјештајни одјел Заповједништва одбрамбених здругова“ на дужност помоћника за посебне послове.

По завршетку Другог светског рата емигрирао је у Аустрију маја 1945. године, а потом у Аргениту где је наставио да промовише усташку идеологију. Динко Шакић се у Аргенити политички активирао и од 1955. године постао је члан Јустицијалистичке партије на чијем челу се налазио Хуан Доминго Перон. Пад Пероновог режима у Аргентини 1956. године утицао је да се Динко Шакић пресели у Шпанију, одакле се, после три године, вратио у Аргентину. Након убиства Вјекослава Макса Лубурића 1969. године, постао председник организације Хрватског народног отпора (ХНО). Током посете Фрање Туђмана хрватским исељеницима у Аргенитит 1985. године дошло је до сусрета између Динка Шакића и потоњег председника Републике Хрватске, а истом приликом новинарка Алекса Црњаковић је интервјуисала Динка Шакић који је искористио прилику и без трунке кајања говорио о ратним годинама у Независној Држави Хрватској.

Динко Шакић је ухапшен 1998. године од стране аргентинске полиције, а на инсистирање Центра „Симон Визентал“ је пребачен у Загреб где је организован судски процес због ратног злочина геноцида почињеног над цивилним становништвом током Другог светског рата. Осуђен је на затворску казну у трајању од 20 година. Умро је у затворској болници Реметинац 20. јула 2008. године. Сахрањен је на загребачком гробљу 21. јула 2008. године у усташкој униформи.

Стање и значај збирке архивске грађе

Збирка је настала великим делом као резултат рада Милана Булајића који је пратио екстрадицију а касније и сам учествовао у судском процесу Динка Шакића. Булајић је сакупљајући грађу за поступак суђења успео да прикупи велики број докумената, судских списа као и новинских чланака и натписа из медија како у СР Југославији тако и у иностранству, укључујући и штампу усташке емиграције. У Збирци се налазе фотокопирана документа из других институција заштите (архиви и музеји) из Републике Србије, Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Израела и Аргентине.

Збирка архивске грађе „Збирка Судски процес Динко и Нада Шакић“ обима је 8 (осам) архивских кутија. Граничне године грађе су 1941-2001. Грађа Збирке је већим делом на српском (српско-хрватском) језику, док је мањи део (страна штампа, екстрадициона документа) на енглеском, немачком и шпанском језику.